Времеплов (20. новембар)

Године 1858. рођена је књижевница и нобеловац Селма Лагерлеф у породици која је дала неколико генерала, духовника и високих шведских државних функционера. Желећи да упозна стварни живот народа, након завршених студија посветила се педагошком раду. Као учитељица је радила десетак година и из тог периода потиче њен први роман "Геста Берлинг", који је изазвао велику пажњу критике. Шведски краљ, одушевљен њеним делом, доделио јој је стипендију коју је Селма искористила за путовање по Европи и Блиском истоку. Материјал прикупљен на овом путовању преточила је у романе: "Легенда о Христу", "Јерусалим", "У Даларнеу", "У Светој земљи". Написала је и један од најлепших романа дечије књижевности "Сага о Нилсу Холгерсону". Нобелову награду добила је 1909. године, као признање њеном изворном приповедачком раду, који је убраја у ред најеминентнијих стваралаца новије европске књижевности.

На данашњи дан 1925. године рођена је Маја Михајловна Плисецкаја, руска балерина. Плисецкаја је рођена у уметничкој породици, у којој је мајка била филмска глумица, а блиски рођак Асаф Месерер, дугогодишњи први солиста Балета Бољшој театра. Плисецкаја је одрасла уз позориште научивши од врсних педагога и балет-мајстора основе класичног балета и развивши свој свестрани играчки таленат. Прва солистичка улога Маше у балету "Шчелкунчик" П. И. Чајковског донела јој је признање критике и наклоност публике. У матичној кући, Бољшој театру остварила је улоге за памћење: Господарица бакарне планине у "Каменом цвету", Јулија у балету "Прокофјева", Рајмонда у истоименом балету Глазунова, бравурозна Китри у "Дон Кихоту". У Београду је гостовала два пута, 1964. године у "Лабудовом језеру", а 1965. године са ансамблом Бољшој театра и балетом "Легенда о љубави". Иако однегована на најчистијим традицијама класичне балетске игре, Плесецкаја је 70-тих година прошлог века пожелела да игра другачији, модернији балет. Француски кореограф Ролан Пети поставио је специјално за њу балет "Смрт руже", а кубански кореограф Алберто Алонсо "Кармен свиту" у једном сасвим новом духу. Била је то револуција у најстаријем московском балетском театру. Уследила је интерпретација Ане Карењине на музику њеног супруга Родиона Шчедрина, за коју је Маја урадила кореографију. У време отварања бившег Совјетског Савеза према свету, постала је један од најзначајнијих амбасадора културе своје земље. Носила је ексклузивне моделе Сен Лорана, интерпретирала Бежарове балете "Болеро", "Изадора" и "Аве, Маја", а деведесетих  година основала је балетски конкурс у Санкт Петерсбургу, који носи њено име.

 1847.- Умро Јоаким Вујић, књижевник, преводилац и позоришни глумац  (Баја, 09. 09. 1772 - Београд, 20. 11. 1847)

1872.- Будим и Пешта обједињени у један град

1894.- Умро Антон Григоријевич Рубинштајн, руски пијаниста, диригент  и композито (Вихватинец, 28. 11. 1829 - Петродворец, 20. 11. 1894)

1895.- Умрла Ленка Дунђерски, велика љубав и инспирација песника Лазе Костића (Србобран, 21. 11. 1870 - Беч, 20. 11. 1895)

1910.- Умро Лав Николајевич Толстој, руски књижевник (Јасна Пољана, 09. 09. 1828 - Астапово, 20. 11. 1910)

1914.- Умро Димитрије Туцовић, политичар и публициста (Гостиље, 13. 05. 1881- Врапчево брдо, Лазаревац, 20. 11. 1914)

1915.- Рођен Кон Ићикава, јапански филмски редитељ (Мие, 20. 11. 1915 - Токио, 13. 02. 2008)

1923.- Рођена Надин Гордимер, јужноафричка књижевница, нобеловац (Спрингс, 20. 11. 1923)

1925.- Рођен Роберт Кенеди, амерички политичар и државник (Бостон, 20. 11. 1925 - Лос Анђелес, 06. 06. 1968)

1929.- Рођен Александар Поповић, драмски писац и редитељ (Београд, 20. 11. 1929 - Београд, 09. 10. 1996)

1936.- Рођен Стеван Гардиновачки, позоришни, филмски и ТВ глумац (Београд, 20. 11. 1936)

1939.- Рођен Игор Мандић, књижевник и књижевни критичар (Шибеник, 20. 11. 1939)

1941.- Рођен Живко Николић, филмски редитељ и сценариста (Озринићи, 20. 11. 1941 - Београд, 17. 08. 2001)

1942.- Рођена Мередит Монк, америчка редитељка (Лима, 20. 11. 1942)

1945.- Почео Нирнбершки процес ратним злочинцима у Другом светском рату  (20. 11. 1945 - 01. 10. 1946)

1946.- Рођен Кирил (Владимир Михаилович Гундјајев), руски патријарх  (Лењинград, 20. 11. 1946)

1959.- Генерална скупштина Уједињених нација усвојила Декларацију о правима детета

1975.- Умро Франсиско Франко, шпански политичар и државник, диктатор (Ферол, 04. 12. 1892 - Мадрид, 20. 11. 1975)

1997.- Умрла Станислава Пешић, позоришна, филмска и ТВ глумица (Гроцка,     1941 - Београд, 20. 11. 1997)

1998.- Умро Ристо Бајалски, новинар (Стојаково, 07. 04. 1926 - Москва, 20. 11. 1998)

2003.- Умро Владимир Влада Марјановић, атлетичар, скакач у вис и спортски радник (Тарчин, 14. 05. 1931 - Београд, 20. 11. 2003)

2006.- Умро Роберт Алтман, амерички филмски редитељ (Канзас Сити, 20. 02. 1925 - Лос Анђелес, 20. 11. 2006)

2006.- Умрла Зоја Чаушеску, румунски математичар, ћерка бившег  румунског  председника Николае Чаушескуа (1950 - Букурешт, 20. 11. 2006)

 2007.- Умро Славко Симић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Врањево,  21. 07. 1924 - Београд, 20. 11. 2007)