Где лобирање почиње – корупција престаје

Тамо где лобирање почиње – корупција престаје, кажу они чији је посао да утичу на доношење одлука.

"Кад имате начин да се легално заложите за своје интересе код доносиоца одлука – то вам је и ефикасније, и трајније и јефтиније него да то радите корупцијом", истиче Ненад Вуковић из Друштва лобиста Србије.

И без закона, лобирање у Србији постоји, али ће његовим доношењем, тврде надлежни, из сиве прећи у легалну зону.

"Ми не знамо ко долази у канцеларије јавних функционера, ми не знамо ко их пресреће на ходницима и у парковима и покушава да им предложи неке идеје које могу да утичу на јавни интерес", указао је државни секретар у Министарству правде Радомир Илић.

Дубравка Филиповски, председавајућа Глобалне организације парламентараца у борби против корупције у Србији, навела је да је суштина тог закона да се смањи корупција у Србији, да се "потисну квазилобисти" у Србији и да се та област декриминализује.

"Циљ доносиоца одлука, односно оних који утичу на доноиоце одлука, треба да постане транспарентан", рекла је Дубравка Филиповски.

Како постати лобиста? 

Да би неко постао лобиста, прво мора да положи испит у Правосудној академији, затим да се региструје у Агенцији за борбу против корупције и за сваку услугу потпише уговор са наручиоцем. С друге стране, наручилац је дужан да у року од 15 дана о разговору обавести надлежну агенцију.

"Ако прописом превише стегнемо лобирање, ако наметнемо превише обавеза за лобисту и лобирано лице онда ћемо просто гурнути и лобисте и лобирана лица у већу сиву зону. Закон о лобирању мора да буде донекле либералан", сматра Радомир Илић.

Ненад Вуковић указује да поред корпорација и крупних капиталиста, лобирање омогућује да се чује и глас маргиналних група – трудница, геј популације, произвођача органске хране.

"Сви они користе услуге лобиста и могућност да лобирањем дођу до заштите својих интереса", рекао је Вуковић.

Политичко лобирање је дугогодишња традиција у САД. Легенда каже да је сам термин лобиста настао 1869. године, када је Бела кућа изгорела, па је председник Грант дане проводио у лобију хотела Вилард у Вашингтону, где су га тадашњи представници железнице и произвођачи памука сатима чекали да би покушали да обезбеде новац за своје потребе.