Припрема тужбе због последица НАТО агресије

Ни данас, скоро две деценије касније, не зна се тачан број жртава, као ни све последице НАТО бомбардовања. Јавност, међутим, и даље дели једна чињеница – да ли и у којој мери је осиромашени уранијум узрок пораста бројних малигних обољења у нашој земљи.

Даница Грујичић, начелница Клинике за неурохирургију КЦС-а каже да су светска лабораторија и швајцарска лабораторија, независно једна од друге, доказале да у том оружју постоје трагови плутонијума који се налази само у нуклеарним електранама.

"Они су намерно бомбардовали хемијска постројења, нафтна постројења, електро-постројења где су тачно знали која количина јако опасних токсичних средстава постоји. И то је све отишло у ваздух, воду, земљу", каже Грујичићева.

Директне последице НАТО бомбардовања и пораста малигних обољења тешко је доказати. На томе ради тим експерата.

"Зато је важно да се формира Координационо тело, а ја ево имам неке назнаке да ће то бити следеће недеље, где ће стручњаци различитих профила рећи шта се десило, сваки за своју област. Ту су хемичари, биолози, еколози, инжењери пољопривреде", навела је Грујичићева. 

Један од кључних доказа је чињеница да је италијански суд осудио државу јер су поједини војници, који су боравили на Косову и учествовали у НАТО агресији, оболели од канцера због чега им држава плаћа одштету. Неки, ипак, мисле другачије.

"Веома је велик број малигнитета у свим земљама Европске уније, а то директно везивати за последице бомбардовања је са једне стране веома тешко доказати, а са друге стране – код одређених људи отвара могућност за промоцију или наду да ће пред судовима моћи да остваре права", рекао је Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права. 

На Србију је 1999. бачено око 15 тона уранијума – углавном на Косову, али и четири локације на југоистоку Србије. А број оболелих од канцера је петоструко порастао.