Већина грађана против чланства у НАТО-у, Београђани највише

Истраживање у коме су се на питања о разлозима бомбардовања, сарадњи Србије са Алијансом и прихватању извињења војног савеза изјашњавала 1.203 грађанина, у периоду од 16. до 20. марта ове године, показало је да Београђани најмање желе да виде Србију у НАТО-у, чак двоструко мање од становника јужне и источне Србије.

Извињење НАТО-а не би прихватило 62 одсто испитаних, док би једна трећина испитаника, углавном младих, то урадила.

Извињењу се највише противе испитаници 30–44 година, као и особе из региона Београда и Западне Србије са Шумадијом.

Већина сматра и да Србија не може имати користи од чланства у НАТО-у, њих 68 одсто, а односе Србије и НАТО-а грађани су оценили прелазном оценом – два, међутим, највећи број испитаника их оцењује јединицом, а само 3,6 одсто грађана сматра те односе одличним, преноси Танјуг.

Када су у питању разлози НАТО бомбардовања, највећи број грађана наводи политику Слободана Милошевића (17%), интерес и политичке разлоге САД и Запада (15,2%), етничко чишћење Срба на Косову (12,6%) и узимање територије Косова од Србије (10,5%). 8,5% не зна да наведе одговор на ово питање, 6,6% сматра да је у питању демонстрација силе, 6,2% наводи антисрпску политику, док се остали одговори јављају у мање од 4% случајева, наводи се у истраживању. Збир одговора по "сродности" дао би, међутим, другачији резултат па би тзв. страни фактор био већи кривац од домаћег - прим.ред. (Допуњено 24. 03. 2018.)

Када је реч о сарадњи, подржавају је углавном више и високо образовани, односно 26 одсто испитаних, а 66 одсто се противи сарадњи Србије и Алијансе.

У Институту подсећају да 19 година од бомбардовања још није утврђена одговорност "политичких елита" за политику деведесетих, те да, како кажу, државне институције нису утврдиле ни приближан број жртава бомбардовања.

Позивајући се на податке Фонда за хуманитарно право, Институт наводи да је у НАТО нападима потврђено да је живот изгубило укупно 758 људи.