Нема довољно донора за трансплантације рожњаче

Ускоро ће и проходати, а као и сва деца воли играчке и да се игра. Јанка смо снимали одмах после трансплантације, али и када је дошао на једну од редовних контрола. Захваљујући породици донора, рожњаче су стигле у правом тренутку и Јанку омогућиле прави поглед у свет.

"Имао је само девет дана када је урађена трансплантација, сада има 18 месеци, опоравак иде добро, задовољни су сви, све иде набоље, сада је остало да порастемо", каже Зорица Петрић, Јанкова мама.

Да Јанку није урађена трансплантација, био би слеп. На контролу је дошао и Радосав, који је прогледао после вишегодишњег чекања на трансплантацију.

"Био сам у продавници, куповао сам робу и, када су ме позвали, мени је све то испало из руке, рекох, сад ћу прогледати сигурно", каже Радосав Јоксимовић из Београда.

Иако у Србији из године у годину расте број донора, породице које губе најмилије и даље ретко дарују рожњаче, мада се изглед покојника тиме не скрнави. Иако је Очна клиника Клиничког центра Србије једна од ретких установа у овом делу Европе која изводи и педијатријске трансплантације рожњаче, тих интервенција је и даље недовољно, јер нема довољно донора.

Прошле године урађено је тек 28 трансплантација.

"Још једном апелујем на грађанство, има довољно хирурга, опреме, могућности, да ће, уколико имамо трансплантате, сви пацијенти бити збринути", каже Миленко Стојковић, директор Очне клинике.

Истиче да могу да трансплантирају и 300 и 500 рожњача годишње. 

"То је неописива срећа у коју ми још не верујемо, нисмо свесни шта нас је снашло, али порука је да треба бити хуман и треба донирати", каже Јанкова мама.

А са клинике у којој је од 1933. урађено више од 3.000 трансплантација рожњача и у којој је пре шест година отворена и прва очна банка у Србији позивају грађане да потпишу донорске картице јер су то и сами урадили.