На ВМА осам трансплантација бубрега од почетка године

Пуковник професор Ђоко Максић из Клинике за нефрологију ВМА подсећа да је прошле године у Србији било 42 донора и да је захваљујући њима урађено више од 80 кадаверичних трансплантација бубрега. Урађено је и око 20 трансплантација где су пацијенти бубрег добили од сродника.

"Дошли смо на неку бројку од 15 трансплантација бубрега на милион становника што је трећина у односу на земље које имају бољу донорску мрежу где је број трансплантираних пацијената 50 на милион становника", рекао је Максић за Танјуг.

Појаснио је да у Србији на трансплантацију бубрега чека око 600 до 700 болесника и да је тренутно на дијализи око 6.000 људи, те да ће се тај број стално повећавати.

Максић каже да код пацијената који имају бубрежну слабост данас доминира лечење дијализом, које је много скупље од трансплантације.

Дијализа не обезбеђује добар квалитет живота пацијената ни дужину преживљавања коју може да обезбеди трансплантација.

Хрватска у светском врху по броју трансплантираних органа

Професор Николина Башић Јукић из Клиничко-болничког центра у Загребу каже да се у тој здравственој установи годишње обави 80 до 100 трансплантација бубрега, док се у целој Хрватској уради 250 трансплантација бубрега, 150 трансплантација јетри и око 50 трансплантација срца.

Захваљујући тим бројкама Хрватска се нашла у самом светском врху по броју трансплантираних органа и у односу на број становника дели прво место са Шпанијом.

Претпостављено донорство јесте једна од карика у ланцу која је допринела добрим резултатима што се тиче трансплантације у Хрватској.

Башић Јукић каже да је можда пресудна била добра медијска кампања и добра прихваћеност програма на националном нивоу.

"Друга кључна одредница је добра организација програма. Мора постојати особа која је задужена за трансплатацију на националном нивоу и то јој мора бити једини посао. Не може се то радити успут", истакла је Башић Јукић.

Национални координатор за трансплантрацију мора имати по неколико координатора у свим болницама који у сваком моменту могу да препознају донора, појаснила је Башић Јукић и додала да у Хрватској нема болнице која до сада није дала донора.

Трансплантација бубрега обезбеђује дужи живот пацијента, бољи квалитет живота, али је то и велика уштеда за друштво.

Башић Јукић каже да пацијент на дијализи кошта здравствени систем годишње око 25.000 евра, а да стабилан трансплантирани болесник кошта мање од 5.000 евра годишње.

"Ту видите колика је разлика. Свака озбиљна земља мора развијати трансплантацијски програм да би могла пружити помоћ болесницима. Ви на тај начин штедите новац који може бити усмерен на лечење других пацијената", нагласила је Башић Јукић.

На ВМА је данас одржан Симпозијум о трансплантацији бубрега и јетре и то је била прилика да лекари из Србије који се баве трансплантацијом органа размене искуства са колегама из окружења - из Хрватске и Словеније.

Скуп су организовали Академија медицинских наука Српског лекарског друштва и Клинике за нефрологију Војномедицинске академије.