Обнова Дисове куће – хоће ли јавни интерес надвладати појединачни

Дугогодишња директорка Библиотеке у Чачку Даница Оташевић каже да се зна да је Дисов отац 1868. године дао 12 дуката за обнову друге заблаћске школе.

"Године 1875. се види да је он порески обвезник овога места и после пет година, 1880. године, овде је рођен будући песник", наводи Даница Оташевић.

"Ми одлазимо по свету да гледамо кућу где је стварао Франц Лист, где је стварао Кардинал Ришеље, како је живео Наполеон, али свакога дана пролазимо поред Дисове куће и окрећемо главу, јер нас је срамота од нас самих. Просто једноставно – слика није лепа", истиче Данка Шушић из Месне заједнице Заблаће.

Слика није лепа, али опет – добро је, кажу мештани, да је кућа преживела зиму. И то понављају сваког пролећа, годинама. Толико се говори и о обнови куће. Иницијативу је покренула некадашња директорка библиотеке, подржава је и садашња управа, месна зајеница Заблаће, чак и град Чачак, али нису се макли даље од почетка. Проблем је четвртина куће која изгледа као ничија, а уствари има наследнике.

"Мислим да кад би се појавили сви наследници који постоје да узму само по циглу, не би имало довољно цигала колико има наследника", каже Шушићева.

Оташевићева истиче да наследници гледају своје интересе, јер је то приватна имовина.

"Друштвени интерес би требало да победи и да овде у неком наредном периоду стварно буде место где би се окупљали поклоници поезије Владислава Петковића Диса, њих није мало", напомиње Оташевићева.

У Чаку је у току 55. Дисово пролеће. Прошле године се навршио цео век од Дисове смрти. Ове године век је од краја Великог рата. Иницијатори се надају да би округле годишњице могле да буду повод да јавни интерес буде јачи од појединачног немара.