На вантелесну оплодњу о трошку РФЗО и за друго дете

Министарка Славица Ђукић Дејановић указује да само осам одсто парова у Србији има троје и више деце и да је зато финансијска подршка усмерена пре свега на рађање трећег и четвртог детета.

"Морамо стимулисати што већи број жена да роде треће, односно четврто дете. Због тога су наше мере приоритетно усмерене ка тој популацији", каже Ђукић Дејановић за Танјуг. 

Она је додала да је Стратегијом предвиђено да свака мајка за друго рођено дете добија 10.000 динара месечно две године, а за треће и четврто, 12.000 динара, односно 18.000 динара наредних десет година.

Стратегија је усвојена на Влади Србије, а, како каже Ђукић Дејановић, сада предстоји технички део - акциони план који подразумева конкретизацију мера, као и објављивање у Службеном гласнику.

Министарка појашњава да ће мере финансијске подршке које се односе на друго, треће и четврто дете важити за сву децу која су рођена од 1. јануара 2018. године и када буду почеле да се примењују родитељима ће новац бити исплаћен ретроактивно.

"Закон о финасијској подршци породици већ је предвидео једнократну помоћ за прво дете од 100.000 динара и ово је мера која се односи на децу рођену од 1. јула текуће године", рекла је Ђукић Дејановић. 

Паушал од око 5.000 динара за свако рођено дете 

Она је нагласила да новим мерама ниједна постојећа мера није укинута, те да родитељима остаје дечји додатак, а да ће уместо повраћаја ПДВ-а на беби опрему бити уведен паушал од око 5.000 динара за свако рођено дете, што проистиче из већ усвојеног Закона о финансијској подршци породици са децом.

"Закон о финансијској подршци породици предвидео је да укупна сума новца која је до сада ишла на повраћај ПДВ-а буде подељена равноправно на свако дете. Мајке ће код првог исплаћеног родитељског додатка добити по пет до шест хиљада динара", нагласила је Ђукић Дејановић.

Тиме се, како каже, постиже равнопарвнија расподела укупне суме новца јер су до сада само родитељи који су сакупљали рачуне добијали одређена финансијска средства, а они заузети послом, који нису имали времена да сакупљају рачуне, нису то своје право остваривали.

Министарка каже да се осим финансијске подршке породици са дециом посебна пажња бити усмерена на едукацију жена које су у репродуктивном периоду, како би се смањио број абортуса.

Напомиње да је неотуђиво право сваке жене да одлучује о рађању и да у то право нико не сме да дирати, али да комисије у институцијама у којима се обављају прекиди морају више радити са женама - да им укажу на све могуће последице прекида трудноће, који се морају одвијати искључиво у установама које имају апсолутну сигурност за здравље жене.

Боље усаглашавање рада и родитељства 

Стратегија за подстицање рађања инсистира на мерама као што су - побољшање контроле пријављивања намерних побачаја, као и на усвајању нациопналних клиничких смерница за извршење намерних побачаја.

Стратегијом је предвиђено и боље усаглашавање рада и родитељства, одбносно да се више користе постојећа добра законска решења.

"Рад не мора бити фиксан, може бити варијабилан за родитеље. Родитељи треба да напишу молбу, а послодавац да позитивно одговори. Рад може бити и код куће, постоји могућност скраћеног радног времена", појаснила је Ђукић Дејановић.

Додаје да уговори о делу, привремено- повременим пословима дају женама иста права као и женама које су у сталном радниом односу са финансијског асперкта.

Ради се на томе, како је рекла, да послодавце који изађу запосленима у сусрет, који имају социјално одговорно понашање, буду награђени и стимулисани од државе.

Добри примери Мађарска, Словенија и Русија 

Као позитиван пример где су мере подстицаја рађања дале добре резултате Ђукић Дејановић је навела Мађарску и Словенију од земаља у окружењу, али и Русију.

"Мађарска је пример земље која прави споре али сигурне кораке да поправи демографску слику. Они сматрају да је финансијска подршка важна, али да су важни и сви облици едукације о репродуктивном здрављу, ангажман локалне самоуправе, медијска кампања", нагласила је министарка.

Подстицајне мере у Русији које су уведене 2006. године, да за свако друго дете мајке добију по 10.000 долара већ дају резултате и Дејановић каже да се у тој земљи бележи позитиван природни прираштај.

Она је додала да и локалне самоуправе у оквиру својих буџетских могућности треба оснаже жене да донесу одлуку да буду трећи или четврти пут мајке.

Министарка је подсетила да данас 52 одсто жена се остварило као мајка једном, двоје деце има 40 одсто жена, док троје и више деце има само осам одсто жена.