Србија дневно губи 107 становника, новим мерама против црне статистике

Куршумлија – топличка општина, коју становништво годинама напушта. Одлазе млади, а права је реткост породица са више деце.

"Не памтим да се у задњих десет година родило неко дете у комшилуку, а ни у целом селу", каже Зоран Стојановић из Девче.

Зоран Јовановић из села Горње Кординце истиче да је много неожењених. "Доста је неожењених који су моје доби и старији, тако да у суштини село одумире", рекао је Зоран.

Миле Денић из села Микуловац указује да има пуно момака који неће да се жене. "У моје време било је девојака, сад их и нема толико, махом су отишле по градовима", прича Миле.

Да би задржала младе и подстакла рађање, Куршумлијска власт пребројала је локалну касу.

Око 27 милиона динара годишње – и општина се сврстла међу оне које највише издвајају у те сврхе.

"Незапослене мајке добијају од општине 20.000 месечно годину дана, ако је треће или свако наредно дете, онда је то 18 месеци. Оне које раде имају једнократну помоћ – 40.000", рекао је председник Општине Куршумлија Радољуб Видић.

Драгоцено, имајући у виду да је природни прираштај управо у јужној и источној Србији највише у паду.

За десет година број становника мањи за 385.000

Према подацима Републичког завода за статистику, од 2006. до 2016. године, број становника у Србији смањио се за 385.000. Годишње нестане варош попут Пријепоља или Бечеја.

"Сваки дан губите 107 становника у Србији, замислите колико то изгледа за десет дана, за три месеца, за годину дана. То је заиста фрапантно и нешто што треба да нас освести као нацију", рекла је социолошкиња Милица Весковић Анђелковић.

И док дневно губимо 107 становника, Албанија, на пример, добије 64. Само у пет општина имамо позитиван природни прираштај. 

"Нови Сад, Нови Пазар, Сјеница, Тутин и Прешево. Сви остали смо у минусу", рекла је Весковић Анђелковићева.

У просеку стари смо 42,9 година. Губимо становништво, а добијамо све више пензионера. Прве мере тек основаног Савета за популациону политику најављују већ од 1. јула.

Нове мере 

Предвиђа се да за прво дете мајка добија 100.000 динара једнократно. За друго 10.000 динара месечно две године, за треће 12.000 динара десет година и за четврто 18.000 месечно десет година.

"Ми смо радећи измену и допуну закона о финансијској подршци породицама предвидели да се 100.000 да за прво дете, да то буде прва мера. Међутим, ово алармантно стање нас је натерало да неке ствари променимо", рекао је министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну заштиту Зоран Ђорђевић.

Негативан демографски тренд траје још од осамдесетих година прошлог века када је прво примећен у Војводини, деведесетих се проширио на остатак Србије, и има тенденцију раста.