Три генерације Тошовића на радном задатку

Воли своје село, а стечена знања на факултету Војо Тошовић примењује на породичном имању у воћарској, сточарској и расадничкој производњи.

"Ја сам одрастао овде, на свом породичном имању. То ми је доста помогло приликом студирања, увек сам се паралелно и бавио производњом. Када сам завршио факултет, засновао сам породицу, вратио се овде и кренуо интензивније да радим, значи да подижемо пластенике", прича Војо.

У седмочланој породици сви раде на имању. Научени на рад и преданост земљи која их је одгајила и одшколовала, Тошовићи и најмлађе уче да им од малена помажу у свакодневним пословима.

"Помажем им пуно. Помажем им да пикирамо, да садимо, да сејемо, да бушимо...", каже Јована Тошовић.

И мали Јован је спреман да помогне. "Кад дођем из школе тату питам, кад га видим у пластенику, треба ли шта да се ради, он каже треба или не треба", рекао је Јован.

Николина више воли да ради у кухињи. "Могу да радим у пластенику и то, али ја сам већи љубитељ распремања по кући и прављења колача", истакла је Николина.

Производњу су организовали током целе године. Од краја јануара, од топлих леја, расаде, до садње на пољима и бербе смењују се културе. Поред тога баве се и сточарством и тврде да се на селу може лепо живети.

"Имамо сад тренутно три краве и могу да вам кажем – све сам на оловку стављала. Врло лепа једна плата може да се организује од тога. Мени је жао кад неко напусти свој дом, своју земљу и кућу и оде даље. Мислим, може да се живи. Само слога и договор", указује Зорица Тошовић.

За три генерације Тошовића срећа је, кажу, да су сви на окупу. У питомом Радаљеву имају и засаде шљиве и малине, па посла увек има.