Нико не контролише загађеност њива око депоније

У Србији постоји 3.500 дивљих депонија, а само 10 је санитарно, тј. изграђено по стандардима Евопске уније. Забрињава и податак да је свака тринаеста депонија у непосредној близини насеља. Пожаревачка депонија, која такође није санитарно уређена, окружена је кућама и обрадивим површинама.

Иако се са кесама и смећем са депоније боре годинама, пољопривредницима је, кажу, скупо да сами раде анализе земљишта и проверавају да ли је и колико загађено.

"Ако заореш, она остаје. Сто година треба да се разгради. Ако корен удари у кесу, не функционише биљка. Мораш да покупиш кесе, кад покупиш, не знаш шта ћеш са њима, јер не смеш да спалиш", објашњава пољопривредник из Пожаревца Војкан Јовановић.

Општина је прошле године случајним узорковањем и контролом земљишта у близини депоније утврдила повећану концентрацију цинка, кадмијума, никла, хрома и бакра, али надлежни тврде да нико није угрожен. Квалитет отпадних вода са депоније мери се два пута годишње.

"За сада, бар оно што смо имали до ове године, нису показани параметри који би енормно одскакли од дозвољених граничних вредности у земљишту у површинским и подземним водама", тврди помоћник градоначелника Пожаревца за заштиту животне средине Драган Ћурчија.

У пожаревачкој пољопривредној служби кажу да је анализу земљишта на тешке метале довољно радити једном у неколико година или после неког штетног догађаја. Последње су урађене после поплава 2014.

"Анализе су показале да није дошло до загађења, јер су и реке које су се изливале биле брдске и нису нанеле тешке метале на пољопривредно земљиште", каже директор ПССС Пожаревац Александар Стојановић.

Редовно праћење утицаја депоније на обрадиве површине није надлежност Министарства пољопривреде, а ни заштите животне средине. Што значи да се тиме не баве ни њихове инспекције. Место инспектора за земљиште у Пожаревцу није ни систематизовано. Овај проблем није посао ни инспекције локалне самоуправе.

У комуналном предузећу слажу се да санитарно неуређена депонија има штетан утицај на животну средину, али тврде да раде све по закону.

"Она има све потребне дозволе оваква каква је данас од министарства, и ради се санација рекултивација те депоније да би јој продужили век", каже директор ЈКП "Комуналне службе" Пожаревац Слободан Јовић.

Док је ова, 25 година незванична депонија, једина коју Пожаревљани могу да користе, квалитет земљишта биће на другом месту.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.