Нико не контролише загађеност њива око депоније

У Србији постоји 3.500 дивљих депонија, а само 10 је санитарно, тј. изграђено по стандардима Евопске уније. Забрињава и податак да је свака тринаеста депонија у непосредној близини насеља. Пожаревачка депонија, која такође није санитарно уређена, окружена је кућама и обрадивим површинама.

Иако се са кесама и смећем са депоније боре годинама, пољопривредницима је, кажу, скупо да сами раде анализе земљишта и проверавају да ли је и колико загађено.

"Ако заореш, она остаје. Сто година треба да се разгради. Ако корен удари у кесу, не функционише биљка. Мораш да покупиш кесе, кад покупиш, не знаш шта ћеш са њима, јер не смеш да спалиш", објашњава пољопривредник из Пожаревца Војкан Јовановић.

Општина је прошле године случајним узорковањем и контролом земљишта у близини депоније утврдила повећану концентрацију цинка, кадмијума, никла, хрома и бакра, али надлежни тврде да нико није угрожен. Квалитет отпадних вода са депоније мери се два пута годишње.

"За сада, бар оно што смо имали до ове године, нису показани параметри који би енормно одскакли од дозвољених граничних вредности у земљишту у површинским и подземним водама", тврди помоћник градоначелника Пожаревца за заштиту животне средине Драган Ћурчија.

У пожаревачкој пољопривредној служби кажу да је анализу земљишта на тешке метале довољно радити једном у неколико година или после неког штетног догађаја. Последње су урађене после поплава 2014.

"Анализе су показале да није дошло до загађења, јер су и реке које су се изливале биле брдске и нису нанеле тешке метале на пољопривредно земљиште", каже директор ПССС Пожаревац Александар Стојановић.

Редовно праћење утицаја депоније на обрадиве површине није надлежност Министарства пољопривреде, а ни заштите животне средине. Што значи да се тиме не баве ни њихове инспекције. Место инспектора за земљиште у Пожаревцу није ни систематизовано. Овај проблем није посао ни инспекције локалне самоуправе.

У комуналном предузећу слажу се да санитарно неуређена депонија има штетан утицај на животну средину, али тврде да раде све по закону.

"Она има све потребне дозволе оваква каква је данас од министарства, и ради се санација рекултивација те депоније да би јој продужили век", каже директор ЈКП "Комуналне службе" Пожаревац Слободан Јовић.

Док је ова, 25 година незванична депонија, једина коју Пожаревљани могу да користе, квалитет земљишта биће на другом месту.

Остали аутори: Александра Марковић
број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 07. мар 2018, 11:18) - JARIC ZIVADIN [нерегистровани]

Ekologija

Srbija ima zestok problem sto se tice smeca i smetlista.Zagadjene reke i izlivena jalovista, posecene sume i emisija stetnih gasova su jedan mali deo poglavlja 27 koji Srbija mora resavati ako zeli u EU.Svest gradjana u vezi ekologije je minimalan i to se resava kroz edukaciju i kazne za prekrsioce.Pre 15 dana na Nemackoj televiziji je bija reportaza o zakopanom stetnom otrovu i odpadu u Srbiji.Tamosnji ekolozi i strucnjaci sokirani neefikasnosti drustva i drzave i opleli po nama da se ophodimo prema prirodi kao prema neprijatelju.

(среда, 07. мар 2018, 10:59) - anonymous [нерегистровани]

pozarevac

nehgijena je na celom podrucju grada,oseca se siromastvo gde god da krenes.

(среда, 07. мар 2018, 09:02) - Goran [нерегистровани]

Nadležnost

U Srbiji niko nizašta nije nadležan!