Наставница из Казахстана учи од својих ђака

У Основној школи у селу Амајић код Малог Зворника, енглески језик ученицима предаје наставница из Казахстана. Марта Јесенгалијева у мало место крај Зворничког језера дошла је због љубави пре више од деценију, а као наставница у сеоској школи ради већ четири године.

Иновативна, духовита, добра наставница и пријатељица, таква је, кажу ђаци и колеге, њихова Марта. Брзо се уклопила са новим људима и у новом окружењу, али јој је дуго требало да савлада српски језик, који и даље учи од својих ђака.

Ученици кажу да им је на почетку било мало чудно јер она долази из Казахстана, а они су мислили да долази из Јапана због њеног изгледа. Испричала им је своју животну причу и схватили су је и прихватили као да је једна од њих.

"Она нас учи енглески језик, а ми њу учимо српски језик", каже ученица.

О обичајима, култури и историји Срба, Марта ништа није знала до доласка у Амајић. Тешко јој је било да схвати зашто се не ради на "црвено слово", и како се завија сарма. После неколико година труда, постала је, каже, права српска домаћица.

"Наша породица, кућа, слави Мратиндан, 24. новембра, и ја сам као домаћица морала све то да спремим: од супе или чорбе, правим сарму, наравно супруг ми испече прасе", каже каже Марта Јесенгалијева Живановић из Амајића. 

Разлика између Казахстана и Србије не огледа се, каже Марта, само у обичајима, храни или клими, већ и у људима. И када би морала да бира између земље у којој се родила и одрасла, и оне у којој живи – изабрала би Србију, јер људи у њој, додаје, имају оно што се ретко среће – спремност да увек помогну свакоме.

"Ја волим и даље Казахстан, казашки језик, и народ и све, али ипак, Србија је мене тако лепо прихватила и ја сам прихватила Србију и ту живе сви моји вољени, моја породица је ту, тако да ја баш, баш волим Србију", каже Марта.

У родном Казахстану, Марта није била више од деценију, јер, како каже, у Амајићу је сада њен дом.

Остали аутори: Славица Џиновић
број коментара 0 Пошаљи коментар