Бродске приче моранара са Ђетиње

Да је, са овим животним искуством, превише размишљао када га је пре 14 година енглеска компанија "Бос" уврстила у посаду са још петорицом Енглеза на јахту дугу 12 метара, можда данас, како каже ужички морнар без мора, не би био срећан човек због остварења сна, а пред читаоцима сасвим сигурно не би било књиге, заправо бродског дневника са "Океанске скитнице".

На пловидбу је кренуо без страха од природе, јер је давно научио да му се не може ништа десити лоше ако је поштује, бележећи из дана у дан сва своја преиспитивања.

"Највећи страх је био тај близак сусрет са пиратима, то је било близу Зеленортских острва. А што се тиче лепих ствари, заиста их има много. Мени је једна феноменална ствар, сусрети са тим становницима Атлантика. У суштини највећу срећу сам доживео кад сам видео острво после 25 дана, мислим то ми је стварно била највећа срећа", испричао је Дарко.

Након пловидбе, бродску свешчицу је, како каже, затурио сам од себе, да би је на наговор пријатеља предао издавачу, који су одмах препознали нешто ново на издавачком небу, штиво, које се попут трилера чита у једном даху.

"Она може да делује опуштајуће, забавно и разни други епитети могу да се додају, али сигурно да је најбољи тај што је инспиративна, што надахњује човека да и он нешто уради", рекао је Горан Митрашоновић, издавач Neopress design&print.

Дарко Ненадић каже да се свако задеси у ситуацији када му се пружи шанса да оствари свој сан.

"Неко то препозна, ја сам препознао и то сам заправо и рекао на промицији књиге, да бих најсретнији био када би се неко ко прочита ту књигу замислио и остварио свој животни сан", рекао је Ненадић.

Негде на средини пловидбе Дарко пише да би волео да сву лепоту Атлантика скине као постер са зида и да прелепи преко Ужица. Књигом "Живот нема репризу", као да је то учинио.