Како смањити употребу пластичних кеса?

Док просечан Немац потроши свега 60 кеса годишње, становник Србије употреби 300 кеса, које најчешће завршавају у природи и на депонијама.

Поједини грађани истичу да користе пластичне кесе, док други сматрају да их треба избацити из употребе. 

"Трудим се да уопште не купујем кесе. И ако узмем кесу служи ми за смеће, али углавном носим платнену торбу са собом", каже једна становница Београда. 

Пластичне кесе користимо неколико минута, а за њихову разградњу потребно је више стотина година. Зато што загађују животну средину, произвођачи и увозници морају да плате накнаду чији износ зависи од тога да ли су биоразградиве.

"Европска Агенција за животну средину сматра да је увек највећи проблем навика потрошача и зато је важно радити на промени свести. Оно што тренутно ради РС то је да компаније које емитују кесе на територији Србије са биоразградивим материјалима плаћају накнаду и до 20 пута мању", каже директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић.

Прошле године у комуналном отпаду завршило је више од 7.000 тона кеса, а од те количине 97 процената чине кесе које су биоразградиве. 

"Проблем је у томе што се не зна кад се она разгради шта се дешава са тим адитивима, да ли они иду у земљу, да ли иду у воду итд. Сада су се тренутно појавили и нови материјали, природни материјали на бази скроба произведеног из кукуруза од којег се производи гранулат за пластичне кесе", објашњава Драган Стевановић из Удружења за хемијску и гумарску индустрију, ПКС.

У неким земљама, пластичне кесе се повлаче из употребе a у неким наплаћују. 

"Ми као компанија смо више него спремни да уђемо у систем наплате пластичних кеса. Према нашим искуствима и подацима које ми имамо са других тржишта, такав један механизам би дао најбоље резултате јер доводи до смањења употребе пластичних кеса и до 80 одсто", истиче Никола Папак из компаније "Делез Србија". 

Показало се да и производња папирних кеса уништава природу због масовне сече дрвећа.