Брига о матерњем језику свакодневна потреба

О језику би требало водити рачуна свакодневно, јер нам је језичка култура помало запуштена, опомињу филолози. Зато предлажу увођење наставе српског и на факултете.

"Не видим разлога зашто ту не бисмо кренули за почетак са некаквним факултативним предметима. Не мислим да они треба уче граматику, али предмети би се могли звати језичка култура, језик и комуникација, да буду језички оспособљенији и да не кажем да буду нешто писменији", каже Вељко Брборић, професор Филолошког факултета у Београду.

"То је највећи апсурд можда који постоји на кугли земаљској да, на пример, на факултету журналистичком можете радити стилистику, а не радите српски језик", каже Милош Ковачевић, професор Филолошког факултета.

Питање наставе српског језика у иностранству је, такође, озбиљан проблем. Основана је комисија која треба да установи критеријуме за избор лектора српског језика у иностранству.

"Ми мислимо да брзо решавамо питања која су врло горућа, као што су лекторска катедра у Москви где немамо, замислите то, можда Темишвар, Будимпешта и Трст. То је једно од темељних питања културне политике", каже Владан Вукосављевић, министар културе и информисања.

Да би се језик и писмо очувало, потребно је утицати и на образовни и на медијски систем.

"Мислим да су, на основу Закона о службеним језицима и службеним писмима, језици националних мањина јако добро заштићени у Србији и да смо по неким стандардима чак далеко изнад европских стандарда, како на нивоу законских регулатива тако и на нивоу њихове реализације", каже Александар Милановић са Филолошког факултета у Београду.

У Тршићу, на прагу родне куће Вука Караџића, ђаци лозничких основних школа говорили су стихове народних песама. А у Иванову код Панчева могло се чути 13 различитих језика на приредби коју су припремили ђаци и културно-уметничка друштва.

"Русини чувају национални идентитет тако што негују језик имамо образовање од предшколске установе до факултета", каже Ана Римар.

Да подсетимо – у свету се говори 6.000 језика. Прогнозе су да ће до краја овог века више од половине њих одумрети.