Филолози опомињу, да ли нам је запуштена језичка култура?

У знак сећања на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен званичним, данас се обележава Дан матерњег језика. Заштитник грађана каже да је неопходно доношење новог, побољшаног и модернијег прописа о праву на употребу и неговање матерњег језика.

Дан када се сетимо и малих и великих језика и неких језичких проблема. А о језику би требало водити рачуна свакодневно, јер нам је језичка култура помало запуштена, опомињу филолози.

Зато предлажу увођење наставе српског језика и на факултете. Са кадровима на филолошким и учитељским факултетима стојимо солидно, међутим, проблема има.

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Вељко Брборић истиче да се често дешава да професор предаје предмет са граматичким знањем које је стекао са 14, 15 година.

"Не видим разлога зашто ту не бисмо кренули за почетак са некаквим факултативним предметима: Не мислим да они треба дa уче граматику, али предмети би се могли звати језичка култура, језик и комуникација, да буду језички оспособљенији и, да не кажем, да буду нешто писменији", истакао је Брборић.

Питање лектората је, такође, озбиљан проблем.

"Све оно што се дешавало деведесетих година прошлог века, и све оно што нас прати почетком 21. века сведочи да је српски језик изгубио примат. Боље од нас стоји словеначки, боље од нас стоји и хрватски. Наши лекторати су државно запуштани, али верујем да ће ту бити простора и да ће ту бити озбиљне поправке", рекао је Брборић.

Словенија има 47 лектора и лектората, Хрватска више од 50, а Србија тек 15 – зато се лингвисти надају да ће ускоро бити направљен правилник о лекторатима, тим пре што ресорна министарства обећавају да ће се озбиљније ангажовати у решавању овог проблема.

број коментара 2 пошаљи коментар
(среда, 21. феб 2018, 11:21)
anonymous [нерегистровани]

Praktično znanje

Dovoljno bi bilo da studente drugih fakulteta naučimo kako da koriste, na primer, Pravopis, Gramatiku i Rečnik pa, ko želi, da može da sam pogleda pravila i sam se nauči jezičkoj kulturi. Ljudi ne znaju ni da postoji ni čemu služi Rečnik srpskog jezika Matice srpske (svi misle da je dovoljno imati Vujakliju u kući), a da ne govorim o tome da ljudi ne znaju čemu služi ni kako koristiti Pravopis Matice srpske.
Šipkin Pravopisni rečnik srpkog jezika takođe treba dodati na listu knjiga koje obavezno treba imati u kući ako radite na svom obrazovanju i pismenosti...

(среда, 21. феб 2018, 10:22)
anonymous [нерегистровани]

Govor

Naravno da je zapusteno stanje stvari. Ne može se ni očekivati drugačije sve dok je medijska slika Srbije ovakva kakva jeste. Takodje, obrazovanje je u apsolutnom rasulu. Počev od toga da mnoštvo nekvalifikovanih ljudi predaje u osnovnim i srednjim školama, pa sve do tehničke neopremljenosti obrazovnih ustanova.