Одговор РТС-а Европској унији емитера

Поштована господо,

Пошто сте нас обавестили да Вам је део српске опозиције послао писмо у којем се Европској унији емитера жали на извештавање РТС-а, желели бисмо да разјаснимо неке од навода из њиховог писма.

Основна тврдња у том писму је да у нашим програмима много више времена посвећујемо владајућој коалицији него опозицији. Иако ми то не негирамо у потпуности, ипак је важно разумети неколико ствари.

Пред сваке изборе у Србији, за РТС постоје две врсте извештавања - обавезно представљање кандидата, појединаца или партија, и онај део извештавања у којем ми обавештавамо јавност о догађајима који су важни за грађане, а не морају нужно (али и могу) бити повезани са изборима.

Што се тиче обавезног дела, који је прописан изборним законом и релевантним правилима регулаторног тела, све партије су увек биле представљене подједнако. До у секунд. Редослед њиховог представљања одређен је јавним извлачењем - жребом. Посматрачке мисије ОЕБС-а и сви остали међународни и домаћи посматрачи избора редовно су ту чињеницу констатовали и подаци о томе се лако могу проверити у њиховим извештајима.

Примедба која се најчешће чује, и која лежи у основи писма које је сада Вама послато, јесте да владајуће партије интензивирају своје државничке активности уочи избора како би пред гласање повећале своју популарност. Тако је већ деценијама и редовно се помиње у извештајима ОЕБС-а. Примера ради, док је партија госп. Ђиласа била на власти, он је инаугурисао просторије Народне канцеларије, чији је био директор, усред предизборне тишине, мање од 24 сата пре избора иако Канцеларија ни из далека није била спремна за отварање и рад је истински почео много касније.

Такве ствари дешавају се и у другим земљама. Колико је нама познато, у Европи постоје две и по земље које прописима спречавају представнике власти да се експонирају у државним улогама уочи избора (Малта, Холандија и фламански део Белгије).

Ипак, РТС се труди да буде што је могуће више уравнотежен и таквим активностима даје мање простора него било који други национални емитер.

Будући да се људи који су Вам послали писмо позивају на истраживање Биродија, и ми ћемо дати неколико њихових података који бацају мало другачије светло на тему.

Према подацима Биродија, током кампање уочи прошлогодишњих председничких избора, РТС је о предизборним активностима председничког кандидата владајуће странке, Александра Вучића, извештавао мање од осталих великих емитера.

РТС 900 секунди

Happy TV 1.280 секунди

Б92-ПРВА 2.200 секунди

ПИНК ТВ 8.000 секунди

Активностима господина Вучића у његовом тадашњем својству председника Владе, РТС је посветио 6.000 секунди, ТВ Пинк 17.700 секунди, а остали емитери 6.000 секунди.

Током те кампање, премијер Вучић се састао са немачком канцеларком Ангелом Меркел и руским председником Владимиром Путином и учествовао је на неколико важних међународних скупова на којима су разматране теме од највећег значаја за нашу земљу, попут европских интеграција, решења проблема Косова и Метохије и сл. Отуд те додатне секунде.

И страни партнери Србије неретко свесно учествују у оваквим активностима уочи избора. Примера ради, Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом потписан је 29. aприла 2008, усред кампање, непуне две недеље пре парламентарних избора у Србији. У церемонији су на овај или онај начин учествовали водећи политичари тадашњих власти који су били у трци за реизбор, али и званичници ЕУ.

Дакле, тај изазов је константан. И сада се председник Вучић управо вратио из посете Загребу, Хрватској. Циљ посете је био помирење народа и стабилизација региона. Помирење и добросуседски односи су једна од шест иницијатива/захтева Европске уније прокламованих пре десетак дана у новој Стратегији за Западни Балкан. О тој посети српског председника нашироко су извештавали сви регионални, па чак и европски, медији због тога што је током ње дошло до значајних помака и чула се озбиљна обећања која се тичу поправљања односа двеју земаља.

Да ли је требало да РТС игнорише ту посету зато што нам се приближавају београдски избори? Они који тврде да је посета намерно темпирана тако да се деси уочи избора и послужи у сврху кампање треба да знају да РТС нема баш никакав утицај на председницу Хрватске и њену одлуку када да пошаље позив председнику Србије. Једнo што ми можемо је да објективно и критички извештавамо о догађају.

Према већ поменутом истраживању Биродија, уочи председничких избора само су РТС и ТВ Н1 уопште имале негативних/критичких извештаја о госп. Вучићу.

Госп. Ђилас послао Вам је писмо уочи избора за Скупштину Града Београда, на којима он предводи једну изборну листу. То што се он није жалио раније, рецимо пред председничке изборе на којима гласа много више људи (у Београду има 1.620.000 бирача, а у Србији 6.724.000) може да Вам помогне да разлучите да ли Вам се он жали из забринутости за српску демократију или због интереса за изборе на којима се он кандидује.

Да будемо поштени, није то манир само госп. Ђиласа. Српска опозиција се традиционално жали на извештавање, посебно јавног сервиса, само уочи и непосредно после избора док је њихов допринос дебати између избора која би требало да промени правила, занемарљив.

Када говоримо о изборима у Београду, да Вас обавестимо о следећем:

РТС је већ у периоду уочи расписивања градских избора уложио доста напора да публику обавести о свему што треба да зна да би направила информисан избор када дође до гласачке кутије. То није био лак задатак.

Регулаторно тело у Србији није прописало никаква правила за представљање кандидата/листа која би се односила на јавни сервис јер је сматрало да локалним изборима треба да се баве локални медији (у Београду постоји и градски јавни сервис). Упркос томе, ми смо направили правила која су углавном реплика правила са републичких избора.

У Београду није завршен процес регистровања тј. проглашења изборних листа. Када све листе буду проглашене, почећемо исти циклус представљања листа какав смо имали пред парламентарне изборе у Србији 2012, 2014. и 2016. Организоваћемо четири велике дебате у емисији "Реч на реч", у којима ће представници свих листа учествовати равноправно. Водитељ РТС-а свима ће постављати иста питања и они ће имати исто време на располагању да на питања одговоре.

Поред тога, емитоваћемо и две дебате у којима ће ставове сучелити представници осам листа које по истраживањима јавног мњења имају највише подршке бирача (емисија "Упитник").

Док чекамо на проглашење листа, све оне листе које су до сада пријављене, а то су све највеће листе, већ представљају своје ставове и планове на нашим програмима. Извештаји о њиховим активностима емитују се у емисијама "Шта радите, бре" и "Београдска хроника" и то тако што им пажљиво меримо трајање и мењамо радослед представљања како би сви имали равноправан третман. Свака листа ће у "Београдској хроници" имати своје представљање, сви истог трајања.

РТС никада није био искључив и непријемчив за критику или дебату, што се не може рећи за све остале учеснике у предизборним расправама. Нема потребе да наглашавамо да никада ни на који начин нисмо прекршили ниједан закон.

Публика је добар судија нашем извештавању. Чак и суочена са све снажнијом конкуренцијом комерцијалних и нових медија, РТС остаје не само најгледанији медиј већ и онај којем се највише верује.

Према истраживању агенције Ипсос, 39 одсто људи у Србији највише верује РТС-у, 11 одсто верује телевизији Пинк, а свима осталима поверење поклања 38 одсто публике. Помињемо ово да бисмо ставили у контекст тврдње о широко распрострањеном незадовољству РТС-ом.

Протест "незадовољних грађана" испред згаред РТС-а, који се у писму које сте добили помиње, био је заправо скуп око 900 страначких активиста. Почео је захтевом да генерални директор поднесе оставку због једне нетачне вести која НИКАДА НИЈЕ ЕМИТОВАНА ни на једном програму РТС-а (већ ју је објавио други медиј), а догађај на који се вест односи десио се у време док прозвани генерални директор још није ни радио на РТС-у. Ипак, известили смо о том скупу не помињући посебно тај низак ударац.

Надамо се да све наведено може да Вам помогне да процените да ли притужбе, које се увек своде на захтев уочи избора да менаџмент РТС-а поднесе оставке, представљају покушај да се даље унапреди демократичност изборног процеса или је реч о једноставном политичком притиску на медијски јавни сервис.

Уколико су Вам потребна још нека појашњења или информације, будите слободни да нам их тражите.

Остајемо привржени принципима доброг јавног сервиса.

Искрено,

Колегијум РТС-а