Какву корист пружа Србији скуп лидера у науци

Гост Београда, будућег домаћина светских умова, оснивач је организације у коју се улази само по позиву. Моле вас да их не контактирате уколико нисте међународно признати научник. Они су ти који контактирају.

"Не желимо да долазе људи да искључиво склапају послове, да иду около са визит-картама. Окупљамо велике научнике, директоре великих компанија, они не желе да их свако салеће", поручује оснивач организације "Ворлд мајндс", Ролф Добели.

Можда је зато тајна и ко ће све наредне године доћи у Србију. Али тајна није да имају више од две хиљаде чланова, а повезују идеје и новац.

"Идеје иду од ствари које можете применити као што су вакцине, биотехнологија, роботика, до ствари попут астрофизике, на којима не можете да зарадите новац", наводи Добели.

Весна Бенгин из Биосенс института напомиње да је такав спој науке и привреде познат свуда у свету. "Нажалост, ми научници волимо да се бавимо темама које смо сами измислили. Разговорајући са привредницима, наука добија задатке шта треба да ради у наредном периоду", истиче Бенгинова.

"Економија заснована на иновацијама – дугорочни и одржив развој"

"Србија ће се позиционирати као једина земља која је направила тај искорак, и која има доказани потенцијал да уради нешто ново за регион и да искорачи у економију засновану на иновацијама, што ће нам дугорочно омогућити одржив развој", оцењује премијерка Ана Брнабић.

У развој и истраживање Србија улаже 0,8 одсто БДП-а, а развијена Швајцарска четири пута више.

Директор Института за физику Александар Богојевић поручује да ако Србија жели да буде компетитивна са светом, кад-тад мора доћи до тих магичних два одсто.

Премијерка најављује да би до краја ове године требало би да се оснује Фонд за науку. "То би требало да буде варница која ће нам дати много другачију 2019. и 2020. годину у науци и привреди", додаје Брнабићева.

Очекује да се научници више не одлазе, него да се из иностранства враћају у земљу.