Сваки трећи радник у Србији ради "на црно"

У Србији сваки трећи радник ради "на црно", а инспекција рада је због утврђених неправилности током прошле године казнила послодавце у земљи са више од 231 милион динара. 

Сваки трећи динар, због пословања мимо закона, заобиђе државну касу. Они који раде на црно двоструко су оштећени, јер им није плаћен стаж, боливање, одмор. Обједињени рад инспекција даје резултате али и открива мањкавости. 

"Сива економија у Србији чини нешто мање од 30 одсто БДП-а државе, а дневно због 'сиве зоне' наша земља губи осам милиона евра", рекао је министар за рад, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

Наводи да је и због тога циљ кампање да се доприносе ономе што је, каже, започето још 2014. године а то је како је рекао, стратешки циљ државе - борба државе против сиве економије.

"Они послодавци који раде легално су свесни шта губе, али радници нису и зато треба да их едукујемо. Маса наших радника нема плаћено боловање, годишњи одмор, немају права на кредит", речено је на конференцији.

Радиће се већи број ванредних инспекција, 365 дана 24 сата, јер досадашња пракса да се два дана унапред најави инспекција није логична.

"Ви кад идете у редовну инспекцију треба да се пријавите два дана раније, сами знате ако се пријавите два дана раније, сигурно нећете затећи ништа што не ваља, ми морамо да радимо много ванредних инспекција. Ми желимо да са овим бројем инспектора будемо присутни у сваком делу наше земље", објашњава министар. 

Наводи да свим снагама треба радити на сузбијању рада "на црно".

"Рад на црно је нешто што је присутно, то сви знамо, али смо вољни да сви заједничким снагама сузбијемо. У току кампање ћемо едуковати грађане, раднике, јер овде не губи само држава већ губе радници", рекао је Ђорђевић. 

Рад "на црно", објашњава министар, ствара нелојалну конкуренцију, а како оцењује, његовим сузбијањем наша држава се ставила раме уз раме са развијениом европским земљама.

Наводи да се у претходном периоду изменило низ закона и подзаконских аката и истиче да ће се ове године донети између осталих и закон о сезонским пословима.

Повезивање радног стажа из Русије са стажом у Србији

Најавио је да је спреман информатор за раднике који одлазе у иностранство а који садржи све информације о начину на који се може легално радити у иностранству.

На питање новинара шта ће омогућити Споразум са Руском Федерацијом који је потписан прошле године а тиче се између осталог права на признавање стажа српским радницима који су радили у Русији, Ђорђевић је поновио да ће они који су били пријављени током свог рада у Русији стаж бити признат у Србији.

"Али, они који су радили на црно и не могу да докажу да су били на раду у Русији, стаж не може бити признат због тога", напоменуо је министар.

Наводи да грађани Србије који одлазе у иностранство да раде, треба да знају, да посредници не могу да узимају провизије грађанима него послодавцима.

"Наши грађани морају да знају да тамо где одлазе, у Словачку, Словенију или друге земље, тамо је њихово право потпуно идентично као и за грађане те земље. Морају да знају да сви они који су посредници не могу да узимају провизије грађанима него послодавцима", објашњава Ђорђевић.

Такође, одговарајући на новинарска питања, Ђорђевић је рекао да се парафискални намети у Србији укидају корак по корак јер, каже, то није само ствар политичке воље него се морају створити услови за то, а према његовим речима у протеклом периоду је било битно да се буџет напуни.

"У Закон о родној равноправности примењени савети 12 министарстава"

На питање у којој фази је доношење Закона о родној равноправности, каже да ствари у вези са тим законом, иду, како је рекао, својим током и да се закон у овом моменту преводи и да су у њега имплементирани савети 12 министартава.

Додаје да када прође поново сва министарства, ићи ће на Владу а затим у Скупштину на усвајање.

На конференцији "Реци не раду на црно", в. д. директор Инспектората за рад Стеван Ђуровић рекао је да очекује да се инспекција у наредном периоду боље технички опреми и навео да територију Србије покрива 260 инспектора рада.

"Овај пројекат треба да да бољу слику о томе шта ради инспекција, јер оно што ради инспекција је за општзе добро државе и радника", навео је Ђуровић.

Како је навео у 2017. години инспекција је извршила 53.424 инспекцијских надзора, 22.411 особа је радило на црно, што је за 2.939 више негу у 2016. години.

"То је процентуално више 15 одсто у односу на 2016. годину а 37 одсто више него што је било у 2015. години", рекао је Ђуровић.

Наводи да је у протеклој години од 22.411особа које су радиле на црно, њих 21.171 засновало стални радни однос.

"Ако се упореде подаци код лица која раде на црно и касније законска обавеза да они заснују стални радни однос ту су подаци још евидентнији, тако да је у протеклој години од укупног броја затечених лица на црно њих 21.171 засновало стални радни однос", рекао је  Ђуровић.

У односу на претходну годину 2016. годину то је 20 одсто више, а у односу на 2015. годину 73 одсто више.

Инспектори рада су у претходној години открили 769 нерегистрованих субјеката и код њих затекли 1.183 радника на црно.

Поднето је 35 кривичних пријава, а привремену забрану пословања добило је више од пет стотина предузећа.  

Црна статистика каже да је прошле године због повреда на раду 39 је било са смртним исходом а чак њих 30 одсто су били нелегално на пословима.

"Послодавцима су изречен казне у току 2017. години од 231.584.100 динара", напомиње Ђуровић.

Амабасадор Норвешке у Србији, земље која је партнер ове кампање, Арне Санес Бјорнстад објаснио је да се Европска унија и норвешки систем заснивају на томе да "сви раде на ономе шта треба да раде".

"Када радите на црно не добијате социјалне бенифиције и не дајете допринос систему. То је једна лоша спирала која траје. Лоше је и за компаније. У Норвешкој то не зовемо сива економија него варање", рекао је Бјорнстад.

Председник Уније послодаваца Србије Милош Ненезић истакао је да у Србији има 384 непореских намета а да за једну петину њих, када их послодавци плате, послодавци не знају колико ће их исти намети следећи пут коштати.

Сматрају да је потребно намете релаксирати и наћи начине како да се смање намети али да то не утиче на буџет државе а како је рекао један од тих начина је и акција сузбијања сиве економије "Реци не раду на црно".