Ђорђе Огризовић – пут до најбољег младог научника

Ђорђе Огризовић има деветнаест година и стотину медаља. И Светосавску награду. За студије је одабрао Технолошко-металуршки факултет – смер инжењерство заштите животне средине.

"Мислим да су услови овде добри, колико год су у иностранству бољи. Све награде које сам ја овде освојио, сва истраживања која сам извео, извео сам захваљујући раду са нашим научницима, са нашим менторима. И све то је показало да је могуће бавити се науком овде у Србији, а не само у иностранству", каже Огризовић.

Први семестар је за њим. Положио је све испите. Сада чека резултате како би израчунао просек. А биће, тврди, изнад девет.

Тренутно му је битнији факултет, али и даље ради на пројектима на којима је и раније био ангажован, као што је, како наводи, процес хидродинамичке кавитације и примена на пречишћавање воде од различитих органских загађивача.

"Такође, када сам овде дошао на факултет, упознао сам једну професорку која се такође бави кавитацијом, али оптичком кавитацијом", прича Огризовић.

Памти своју прву награду, коју је, сећа се, добио за цртеж још у првом разреду основне школе и напомиње да му је она најдража зато што је прва.

"Али највеће награде јесу медаље на Олимпијадама младих научника и Међународној конференцији младих научника у Румунији 2016. и Штутгарту 2017 - две златне медаље из области заштите животне средине", наводи Огризовић.

Иако је био подједнако добар и на пољу друштвено-хуманистичких наука, одабрао је природне.

Указује да су, у данашњем свету, друштвене и хуманистичке науке нажалост запостављене.

"А опет заштита животне средине јесте мултидисциплинарна област, која поред тога што је пре свега природна, обухвата више природних наука, такође укључује и друштвене науке, па се она показала као одличан спој где бих могао сва своја интересовања и жеље да испуним", каже Огризовић.

Планира да се током мастер и докторских студија усавршава у иностранству, а потом врати у земљу.