У Војводини све мање гусака, гушчја маст на цени

Само неколико километара са леве стране магистралног пута од Меленаца ка Кикинди већ вековима преживљава "Риђин Салаш".

Власници су се мењали а са њима и садржаји, али по традицији сви су се бавили гушчарством. И данашњи власник Љубомир Обућина има јато од две стотине пернатих лепотица.

"Салаш без гуске, блата, ђерма то није салаш, кад видите голишав салаш, то је ништа, тај нема душу. Ми Банаћани волимо гуске јер су оне јако корисне животиње, имају перје, некада су девојке када су се удавале правиле штафик, јастуке, дуњу да носе у мираз", наводи Љубомир Обућина, из Меленаца.

Само село Меленци имало је на десетине хиљада гусака, свака кућа гајила је јато од двадесет до педесет комада, данас су ретки који држе гуске иако је од пре две деценије основано удружење гушчара "Бело јато" са једним циљем да сачува ову традицију.

"Гуска није за двориште то је за њу затвор. За њу је ледина, трава, а да је пустите на улицу то смета неким комшијама и онда не можете да пустите гуске да слободно иду да пасу траву а гуска без траве и воде није гуска", наводи Богдан Болозан, Председник удружења гушчара "Бело Јато" Меленци.

Ипак последњих година код појединих младих Банаћана поново се јавља жеља за оживљавањем ове производње.

"Имам око двадесет гусака, план ми је да проширим да их имам што више", наводи Иван Ранисављев, из Меленаца.

Недељко Турински, из Меленаца наводи да је најмлађи члан Удружења.

"Имам тринаест година, најмлађи сам члан и имам три гуске и једног гусана. Тренутно сам у финалу и наследио сам то од свог тате и деде", објашњава Турински.

Још стари Египћани били су упознати са благодарним дејством гушчије џигарице.

Гушчја маст већ вековима уназад користи се као један од најефикаснијих природних препарата за лечење бронхитиса, хроничног кашља, упале плућа. За килограм масти потребно је издвојити око петнаест евра.