Све више развода, Зајечар неславни рекордер

Судбоносно "да" све чешће се завршава са "не могу више". Жеља за већом слободом, претерана очекивања од партнера и самог брака, кажу психолози, доводи до разочарања.

Разлози за растанак су најчешће лоша комуникација и емотивна дистанца.

"Проблем љубоморе, посесивности, алкохолизма, неусклађеност у погледу расподеле посла и одговорности, затим су ту преваре, како са женске, тако и са мушке стране, и понекада неки насилни облици комуникације", објашњава породични психотерапеут Љиљана Филиповић.

Најчешће се разводе у првој години брака, а највећи изазов је долазак детета. Све су бројнији и они који се на растанак одлуче и после неколико деценија заједничког живота.

"То се зове синдром празног гнезда, када деца оду, они схвате да више немају о чему да разговарају", објашњава Филиповићева.

Највише развода у Зајечару

Просечан српски брак траје 13 година. Жене се најчешће разводе са 40, а мушкарци са 44 године.

Млади се све чешће се опредељују и за живот у ванбрачној заједници. Сматрају да брак није гаранција срећне заједнице.

Према последњим подацима из 2016. године у Србији је склопљено око 36.000 бракова, а разведено око 9.000.

Најмање развода, показују подаци, је у Шумадији и Западној Србији, док су Зајечарци рекордери – у току једне године разведе се више од половине брачних парова.

Брак и у престоници траје све краће.

"Иако се општина Савски венац издваја као општина са највећим бројем склопљених бракова, у њој се бележи највећи број развода, нешто изнад два промила. Најмању стопу разведених бракова бележимо у београдској општини Обреновац", наводи Снежана Лакчевић из Републичког завода за статистику.

Особе које су због професије свакодневно у контакт са много људи, подложније су разводу, показују подаци. Тако се у Србији највише разводе запослени у здравству, а најмање агрономи.

Ипак, више од половине грађана, показују подаци, живи са партнером, што потврђује да је брак и даље доминантна форма заједничког живота.