Зашто је важно да мајке доје?

У Србији је све мање деце која се у првих шест месеци хране само мајчиним млеком: Према подацима Уницефа – свега 13,7 одсто беба, а у скандинавским земљама и више од 90 одсто.

У свету не постоји јединствен став према дојењу. На то утичу и неетичне маркетиншке кампање којима произвођачи промовишу вештачку храну за бебе, слабе националне политике и закони који не подржавају довољно породиљско одсуство, као и недовољно познавање свих ризика којима је изложена беба коју мајка не доји.

У прогласу Уницефа се наводи да је у првих шест месеци мајчино млеко једино што је потребно детету.

"Доказано је да дојена деца имају мање инфекција и алергија. Мајчино млеко квалитетно је и зато што се састав млека мења у зависности од узраста детета, доба дана, а чак и у току подоја. Дојење подстиче развој можданих функција, а касније смањује ризик од гојазности, шећерне болести, повишеног холестерола и крвног притиска. Дојење је добро и за дете и за мајку", наводи се у прогласу.

Све то зна и Петрова мајка Далиборка Дамњановић.

"Петар има осам и по месеци и дојим га од самог почетка. У петом месецу смо увели и другу храну, али он јако воли млеко и препоручила бих свима, ко год има млека, да се држи дојења, јер он дивно напредује. У мајчином млеку дефинитивно има свега", каже Далиборка.

Ипак, у Србији се из године у годину смањује број дојене деце. Некада мајка нема млеко или га нема довољно, или не може из здравствених разлога да доји бебу. Некада је то и лична одлука.

"Многе мајке не могу да доје јер морају да се врате на посао, или не знају какав је тачан значај дојења. Неке мајке, око 10 одсто, навеле су да нису наилазиле на одобравање у свом најближем окружењу, а мајчино млеко је незамењива храна", истиче начелница Одељења мајки Института за неонатологију прим. др Радмила Милеуснић Миленовић.

Дојењем се гради и емотивна веза са дететом 

Када мајка доји, због контакта и присности прави и важну емотивну везу са дететом.

Струка каже да је најважније дете дојити у првих шест месеци, а иделано би било до прве године живота.

Србија од 2009. године има и банку хуманог млека при Институту за неонатологију, а превремено рођене бебе неопходну снагу за свакодневну борбу.

"То је тако хуман гест од мајки које своје млеко донирају нашој банци да нема речи којима би могло то да се изрази. Имамо негде између 70 и 80 донорки годишње, а годишње то буде 2.500 литара искључиво донорског млека", рекла је др Милеуснић Миленовић.

И ризик за смрт бебе у првих шест месеци је 14 пута већи код недојене, него деце која се хране искључиво мајчиним млеком.

Зато у Уницефу сматрају и да би подржавањем дојења у земљама у развоју, годишње било спречено умирање милиона деце млађе од пет година.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи