Зашто је важно да мајке доје?

У свету не постоји јединствен став према дојењу. На то утичу и неетичне маркетиншке кампање којима произвођачи промовишу вештачку храну за бебе, слабе националне политике и закони који не подржавају довољно породиљско одсуство, као и недовољно познавање свих ризика којима је изложена беба коју мајка не доји.

У прогласу Уницефа се наводи да је у првих шест месеци мајчино млеко једино што је потребно детету.

"Доказано је да дојена деца имају мање инфекција и алергија. Мајчино млеко квалитетно је и зато што се састав млека мења у зависности од узраста детета, доба дана, а чак и у току подоја. Дојење подстиче развој можданих функција, а касније смањује ризик од гојазности, шећерне болести, повишеног холестерола и крвног притиска. Дојење је добро и за дете и за мајку", наводи се у прогласу.

Све то зна и Петрова мајка Далиборка Дамњановић.

"Петар има осам и по месеци и дојим га од самог почетка. У петом месецу смо увели и другу храну, али он јако воли млеко и препоручила бих свима, ко год има млека, да се држи дојења, јер он дивно напредује. У мајчином млеку дефинитивно има свега", каже Далиборка.

Ипак, у Србији се из године у годину смањује број дојене деце. Некада мајка нема млеко или га нема довољно, или не може из здравствених разлога да доји бебу. Некада је то и лична одлука.

"Многе мајке не могу да доје јер морају да се врате на посао, или не знају какав је тачан значај дојења. Неке мајке, око 10 одсто, навеле су да нису наилазиле на одобравање у свом најближем окружењу, а мајчино млеко је незамењива храна", истиче начелница Одељења мајки Института за неонатологију прим. др Радмила Милеуснић Миленовић.

Дојењем се гради и емотивна веза са дететом 

Када мајка доји, због контакта и присности прави и важну емотивну везу са дететом.

Струка каже да је најважније дете дојити у првих шест месеци, а иделано би било до прве године живота.

Србија од 2009. године има и банку хуманог млека при Институту за неонатологију, а превремено рођене бебе неопходну снагу за свакодневну борбу.

"То је тако хуман гест од мајки које своје млеко донирају нашој банци да нема речи којима би могло то да се изрази. Имамо негде између 70 и 80 донорки годишње, а годишње то буде 2.500 литара искључиво донорског млека", рекла је др Милеуснић Миленовић.

И ризик за смрт бебе у првих шест месеци је 14 пута већи код недојене, него деце која се хране искључиво мајчиним млеком.

Зато у Уницефу сматрају и да би подржавањем дојења у земљама у развоју, годишње било спречено умирање милиона деце млађе од пет година.