Где завршавају стари телефони и бела техника

Пре рециклаже, код свих уређаја најпре морају да се издвоје опасне материје. Из фрижидера фреон који утиче на оштећење озонског омотача. Прикупи се мање од десет одсто употребљених сијалица у којима се налази жива.

"У постројењу се врши инертизација опасних материја. Конкретно, у сијалицама прашкасти остаци, фосфорни остаци, живина испарења и затим се врши прерада и добијање секундарних сировина. Добијамо обојене метале - алуминијум, бакар, месинг, чисто стакло, пластику", објашњава Божидар Поткоња из панчевачког БИС рециклажног центра.

Од еколошке таксе, уведене како би се збринули посебни токови отпада који садрже штетне супстанце, прошле године наплаћено је 10 милијарди динара.

За накнаду за прераду отпада издвојена је тек петина тих средстава.

Драган Дилпарић из "Горења" каже да су све компаније ту накнаду уградиле у цену производа коју плаћају грађани.

"Са друге стране, нередовна додела подстицајних средстава за рециклжну индустрију такође умногоме усложњава процес рециклаже и уклањање тог отпада из животне средине", напомиње Дилпарић.

Рециклажни погони могу много више да прераде отпада него што се сакупи, а зато што недовољно рециклира, Србија годишње губи десетине милиона евра.

Синиша Митровић из Одбора за животну средину ПКС-а упозорава да је генерисани отпад опасан по здравље и безбедност становништва, али је велики ресурс који може да послужи за нови производ који може настати у Србији.

У рецилажи тренутно ради две и по хиљаде људи, наводи Митровић и истиче да је потенцијал тог посла у наредних неколико година више од 10.000 зелених радних места.

Једна од обавеза Србије у процесу приступања Европској унији је да успостави организовано сакупљање отпада за више од 90 одсто становништва до 2020. године.