Србија отворена за инвеститоре у зелену економију

Зелено брдо изнад Лос Анђелеса уствари је једна од пет великих депонија из којих се гасови сакупљају и спроводе до електрана. У Србији, која оскудева у енергентима, много тога што може да се преради и искористи, завршава на сметлиштима која се могу видети и у близини ексклузивних хотела.

У насељеним местима, али и у природи широм Србије налази се више хиљада дивљих депонија на које се бацају старе гуме, акумулатори, аутомобили, батерије, отпадна уља, електронски уређаји, који се такође сматрају опасним отпадом.

Велики део тог отпада, уместо што загађује земљиште, воду и ваздух, могао би да се рециклира. Локалне самоуправе, по закону, имају обавезу да направе списак дивљих депонија и да их уклоне.

"Питање је да ли би ова количина опасног отпада који је закопан свуда по Србији била баш толика да је било више и на време субвенција за оне који би требало да се озбиљно баве овим послом. У зеленој или циркуларној економији се крије могућност запошљавања на хиљаде људи и инвестирање које се мери милијардама евра", каже министар заштите животне средине Горан Триван.

Србија је отворена за инвеститоре у зелену економију. Већ је успостављена сарадња са америчком државом Мериленд.

"Сарадња иде напред и ја мислим да је то добар знак, али има још више америчких предузећа која имају искуство и која су спремна да поделе то искуство са Србијом и да створимо искуство за будућу сарадњу", каже амбасадор САД у Србији Кајл Скот.

У nаредне две до три деценије у пројекте заштите животне средине у Србији неопходно је уложити 15 милијарди евра.