Ко зарађује од уједа паса луталица?

Да дођу до новца, неки не бирају средства. Спремни су чак и да провоцирају или инсценирају ујед паса луталица, јер знају да то може добро да се наплати - и по неколико десетина хиљада динара, причају упућени.

"Људи чак користе вилице угинулих паса како би сами себи нанели повреду. Има случајева да целе породице, буквално сваког члана породице уједе пас, тако да су то на неки начин организоване групе људи, које се на тај начин финансирају, односно издржавају", наводи Небојша Жугић из Наледа.

Пошто су у протекле три године, од око 500 захтева за накнаду штете, утврдили да је у 50 дошло до злоупотребе, надлежни у Ваљеву увели су нова правила. Од прошле године поред лекарског извештаја захтевају снимак са инфективног одељења и фотографију места на коме се ујед догодио. Тако су, истичу, за накнаду штете исплатили око осам милиона динара мање него 2016.

Милан Гајић, председник Комисије за накнаду штете од уједа паса луталица у Ваљеву, указује да се дешава да неки грађани истовремено пријаве граду Ваљеву за одштету и јавно-комуналном предузећу.

"Дешава се да дијагноза лекара није у корелацији са физикалним налазом. Дешава се да власнички пас уједе грађанина, а они га пријаве као пса луталицу", додаје Гајић.

У Београду су такве злоупотребе на нивоу статистичке грешке, кажу надлежни. Престоница, уверавају, има новца за чиповање паса. Луталице се, кажу, масовно стерилишу, али их после тога, осим ако нису агресивне, враћају на улицу, јер је свих пет азила пуно.

Нови азили нису решење 

Ипак, решење не виде у новим азилима, јер њихово одржавање доста кошта, већ у решавању узрока проблема.

"Увођењем реда у евиденцију власничких паса, јасним чиповањем свих власничких паса, њиховом контролом, контролом нежељеног подмлатка, нарочито избацивање тог подмлатка на јавне површине и ревносним кажњавањем неодговорних власника", објашњава Станислав Стефановић из Секретаријата Београда за комунално-стамбене послове.

Начине за ефикасније спровођење казнене политике предложили су ресорном министарству, али кажу да конкретних помака још нема. А нема ни довољно реда у раду комисија које одлучују о правима грађана на накнаду штете од уједа уличних паса, упозоравају у Наледу. Свака, кажу, ради по неким својим правилима.

Тако, на пример, није исто да ли вас је пас ујео у Београду или у Ваљеву, јер за исту повреду комисије могу одредити различити износ накнаде штете.

"У саставу комисија негде имате ветеринара, негде немате, негде имате лекара, негде немате лекара, негде су то чиновници. Када не постоји једна регулатива то наравно отвара могућност постојања злоупотреба и од стране самих комисија", истиче Небојша Жугић.

Налед предлаже да комисије у целој Србији раде према истим процедурама, да се направи база подносилаца захтева за накнаду штете од уједа паса луталица и да судови уједначе праксу.