Срби и Црногорци на врху листе у потрошњи свињског меса

Увек је лепо кад сте први на свету, није лоше ни када сте други. Мада, када сте међу највећим светским љубитељима свињског меса, то можда и није толико за хвалу. А по подацима које је изнео британски конзервативни дневник "Спектејтор", Срби су други на свету по количини свињског меса коју годишње поједу. По глави становника, поједе се готово 48 килограма годишње. Први су Црногорци, који поједу скоро 50 килограма свињетине годишње, а трећи су Кинези са мање од 40 килограма.

Како су се у једној анкети Срби Црногорци нашли на врху листе у потрошњи свињског меса. За Србе је то и разумљиво јер су и велики произвођачи сточне хрне и узгајвачи свиња. За Црногорце је част да вас не пусте из куће да се не послужите његошким пршутом. Ту је туризам па има логике резултатима истраживања које објављује "Индекс спектејтор".

Сузана Којић, власница месаре "Јелена" у Шапцу каже да је потражња свињског меса највећа, вероватно је то везано за менталитет људи јер се доста једе свињско месо.

"Деведесет одсто иде на свињско месо без костију на било који начин", рекла је Којићева.

Према анкетама, у већини делова Србије и даље је најпопиларније је свињско месо, посебно у Мачви, која се пре 200 година прославила извозом свиња преко Саве.

Жељко Милутиновић, сточар из Дреновца рекао је да на својој фарми производи до 1.000 свиња годишње, а потроши пет-шест великих и до седам прасади.

Ипак, без обзира на разне индексе стручњаци кажу да је Србија некад производила 5,6 милиона комада свиња од чега милион и 400 хиљада товљеника. Сада гајимо два милиона комада мање, а товљеника имамо око 800 хиљада.

"Ми смо са 22 килограма или некада са 25 килограма по глави становника спали на 16,17 килограма јер се та разлика компензовала кроз већу потрошњу живинског меса. Ми смо 2000. године трошили 12 килограма живинског меса, сада трошимо око 17 килограма", објашњава Милан Простран, аналитичар "Агроекономије".

Ипак Србија је и једна од земаља са процентуално највећим бројем кардиоваскуларних болесника по становнику у Европи. Отуда питање да ли има директне везе између исхране свињским месом и тих болести.

Драган Симић, кардиолог КЦС каже да говорити само о томе да је унос свињског меса и прерађевина једини ризик и да ће нас он довсти на прву позицију по учесталости кардиоваскуларних нежељених догађаја - тешко је рећи.

"Али вероватно повећан унос масне хране који у основи може имати свињско месо уз остале факторе ризика као што је пушење, повећана телесна тежина, мало кретања, пуно стреса - све то заједно уз масну исхрану може генерисати то да се ми на неки начин због тога можемо наћи као доста угрожена нација", истакао је Симић.

Уз печење Срби славе долазак на свет, славе рођендане и све остало. Да ли је ово здраво месо или није рећи ће наука. Док се то не деси још дуго ће остати обичај код Срба.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.