Ко помаже депортованим грађанима

Деценију од потписивања Споразума о реадмисији, у Србију је депртовано више од 20.000 наших држављана. Око 95 одсто су Роми, а најчешћа дестинација им је Немачка. По повратку им помаже Комесаријат за избеглице, а последње две године и стручњаци из пројекта бесплатне правне помоћи.

На лету из Берлина 51 повратник. У Немачку су отишли са истим циљем - да остану. У Србију се враћају брже него што су се надали, и то у пратњи полиције. Међу депортованима је и петочлана породица из Прешева.

Овим путем током 2017. прошло је готово 2.200 људи, углавном Рома. У Западној Европи у просеку бораве од три до шест месеци, а неки од њих у Србију се враћају са само једним документом - путним листом. Њихова прва адреса по слетању је канцеларија Комесаријата за избеглице и миграције.

У њој их усмеравају на поверенике у локалним самоуправма, обезбеђују бесплатне карте до места пребивалишта и помажу да нађу кров над главом. Гужве у канцеларији су, кажу, све мање.

"Највише је томе допринело што је Србија стављена на листу сигурних земаља прошле године и самим тим се скратио процес трајања азила и давања новчаних помоћи", каже Југослав Кораћ из Комесаријата за избеглице и миграције.

Они који немају где, са аеродрома одлазе у Белу Паланку.

"Можемо их сместити до 14 дана у ургентно-прихватни центар што може бити у случају да су то болесна лица или да имају компликације око документације или неки други проблеми", каже Кораћ.

До докумената уз бесплатне савете

Бригу о депортованима касније преузимају центри за социјални рад. За остваривање права потребна су им документа, а до њих често долазе уз бесплатне савете.

"Неком је потребно прибављање извода из матичне књиге рођених, неком је потребно прибављање личних докумената типа личне карте. У зависности од њихових потреба и њихових захтева, одлучује се који ће вид правне помоћи ком лицу бити пружен", рекао је Владимир Мојсиловић, виши правни саветник пројекта бесплатне правне помоћи.

Радош Дабетић, директор пројекта бесплатне правне помоћи, објашњава да кад дођу код државног органа, депортовани грађани нису сигурни шта ће бити са њима, да ли ће негде бити забележени или неће бити забележени.

"Тако да оно што им ми пружамо, то је један специфичан начин бесплатне правне помоћи, скоро приватне правне помоћи", наводи Дабетић.

Авиони са депортованим држављанима Србије на београдски аеродром слећу два пута недељно. Евиденција о онима који се враћају добровољно не постоји, а претпоставља се да их је много више.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.