Тежак живот Срба у енклави Горњи Ораховац

У енклави Горњи Ораховац на Косову и Метохији, где живи око 300 Срба у кругу од 100 до 200 метара, мештани кажу да им је тешко, али да им посете из централне Србије "пуно значе, јер виде да, ипак, неко мисли на њих".

Иако мештани кажу да живе у веома тешким условима, деца, од којих је доста њих од рођења у енклави, упркос условима у којима живе весела су и дружељубива. Кажу да им недостаје игралиште, као и да навијају за Црвену звезду или Партизан.

Петар Шарић, који има девет година, стидљиво је рекао да иде у трећи разред и да би волео да има више другова.

"Добро је, само што хоћу још да имам друштво, мало нас има, не дружимо се са албанском децом пошто нас она бију и неће да се играју са нама", каже Петар.

Дамјан, стар пет година, каже да му је лепо, да има другаре, да је био у централној Србији само у Ваљеву где има родбину и да му се тамо свидело.

"Зовем се Матеја Бајлошевић, имам осам година, имам седам и по, али ћу у марту да напуним осам. Лепо је, имам другаре, али немам ниједног другара Албанца, јер нас они бију, бацају камење... тако да се играмо у нашој улици", прича Дамјан.

Једна девојчица каже да би волела да види Београд и да никада није ни била у централној Србији.

"Играм се испред школе или испред цркве", додаје она, док другој деци недостају рођаци.

Каже да јој недостају стриц, тетка и брат од стрица, пошто они живе у Војводини и да тамо иде само за распуст.

Дечак, са стране, добацује да му недостаје сала за физичко односно сала за фудбал и да навија за Црвену звезду.

Данијела Миленковић, стара 31 годину, рекла је Танјугу да је од рођења у Ораховцу и да су се већ навикли на такав начин живота.

"Овде живим - да, да, да. Од самог почетка, нисмо се одселили, овде има око 300 становника. Као што сте видели, живимо у малом окружењу. Највећи проблем је што се народ не запошљава, тешко је што се тиче тога... Школа није адекватна за боравак деце", каже Данијела Миленковић.

Данијела наглашава да је запошљавање веома важно за опстанак народа у српским срединама.

"Јесте тешко то што смо у албанском делу, ипак, народ се прилагодио, живи у енклави - дан за даном. Живимо око једне цркве, ту је сав српски народ из Ораховца, живимо у кругу од 100 до 200 метара и то је то. Са Албанцима има контаката, али је то тако да што се више избегава то боље. Када пролазе добацују, али народ је већ огуглао", рекла је она.

Деци је, каже Данијела, веома тешко у тим условима, јер не излазе - немају где да се играју, када падне мрак затвара се кућа, немају игралиште, нити неке друге активности.

Министар просвете Младен Шарчевић, директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић и потпредседник косовске владе и министар за повратак Далибор Јевтић посетили су у петак гиманзију и основну школу у Ораховцу и најавили набавку нове опреме и реновирање објекта током летњег распуста.

Министарство просвете је већ обезбедило средства за учење, рачунаре, намештај, као и смарт таблу за ораховачку гимназију.

Школе у Србији имаће партнерску установу на КиМ и "Змај Јовина" гимназија у Новом Саду биће пријатељ са гимназијом у Ораховцу.

Најављено је и веће запошљавање Срба са тог подручја и после прошлонедељеног разговора грађана са председником Србије Александром Вучићем у Лапљем селу, за десетак дана у Великој Хочи биће отворена испостава Националне службе за запошљавање Србије.

број коментара 1 пошаљи коментар
(субота, 27. јан 2018, 18:09)
anonymous [нерегистровани]

Држава треба да помогне нашим људима доле

Прича из текста је потпуно тачна јер лично познајем једну породицу која је због немогућности живљења доле, морала да напусти Ораховац. Ми у остатку Србије нажалост нисмо ни приближно свесни проблема у којима живе Срби у енклавама, ту су присутни напади на имовину и земљиште тих људи, покушаји отмица Срба, готово свакодневна каменовања аутобуса приликом путовања од енклава ка Митровици и централној Србији и обрнуто, добацивања су најмањи део проблема са којим се Срби суочавају. Органи Србије на КиМ морају чешће да посећују та подручја, чешће да буду у контакту са тим Србима доле, да им улију поверење у сигурност, да чују њихове потребе и изађу у сусрет. То је минимум који Србија треба да уради за Србе у енклавама јер је њима, верујте, много теже него Србима на северу КиМ.