Шта о Србима у Османлијском царству откривају турски архиви

Нешто више светлости на живот Срба у Османлијском царству сигурно ће бацити увид у преко 20.000 докумената колико је Архив Србије преузео у последње две године из турских архива, а део њих ишчитала и обрадила оријенталисткиња и архивисткиња Ениса Аломеровић Хубанић.

Реч је о документима из 15, 16. и 17. века који сведоче о животу у Србији и на Балкану под Османским царством, а који су постали доступни нашим стручњацима, након што су крајем 2015. године директор Архива Србије др Мирослав Перишић и генерални директор Дирекције државних архива Турске Угор Уна потписали протокол о сарадњи.

Тај уговор је, напомиње Ениса Аломеровић Хубанић, омогућио нашим истраживачима приступ турским архивима и могућност истраживања у престоници Србије. Са том мисијом је у истанбулском архиву боравила протекле две године два пута.

"Први пут смо пренели око 15.000, а у децембру прошле године у Београд смо донели још 7.000 докумената у дигиталном облику. Они се сада налази у Архиву Србије и у току је њихово сређивање и обрада како би постали доступни истраживачима", каже Аломеровић Хубанићева, једна од ретких познавалаца османског језика код нас, на којем су написани ти документи.

"Научно бављење историјом Османског царства, које је у вишевековном додиру са историјом Србије, Балкана и балканских народа, просто је немогуће без писаних трагова. Наша намера је да преузмемо што већи број докумената који се тичу Србије", истиче Аломеровић Хубанићева.

Објашњава да је архивска грађа у Османском архиву раздвојена на појединачна документа и на дефтере који представљају богат и разноврстан извор за нашу историографију.

Сведочења о Београду као трговинском центру

Истиче да вилајетски пописи, спискови пореза и закупа, платни спискови, благајничке књиге, тимарски спискови, помажу да се добије слика о животу грађана, трговаца, занатлија и сељака, о економији, трговини, саобраћају...

Као занимљив наводи документ из 1526. године о постојању моста на Сави и његовој поправци, затим о пловидби Дунавом различитих типова бродова од којих је сваки имао намену.

"У документима постоје уверљиви докази да је турска морнарица пролазила Дунавом и да се делила на ратну и трговачку флоту. Истраживање о намирницама, војној опреми, дрвима за огрев које је превозила морнарица сведоче да је Београд био трговински центар. Бродови су се разликовали по броју једара на прамцу. Имали су једно или два једра и у зависности од тога су се називали лака или тешка галија. Имамо документа о наплати пореза у београдском пристаништу или рачуне о обнови београдског насипа", објашњава Аломеровић Хубанићева.

Посебно скреће пажњу на значај дефтера – пописних књига за градове као што су: Београд, Смедерево, Ужице, Пирот, Ниш, Крушевац, Чачак, Врање, Лесковац и многа друга места и насеља која су давно нестала или су некада постојала под другим називом.

"Дефтери су статистички материјали. Одају структуру, број, садржај становништва. Карактеристично за турске дефтере је да се становништво пописивало са становишта давања дажбина. Пописна јединица је било домаћинство, а не појединац", појашњава Аломеровић Хубанићева.

Пописивања су, додаје, спровођена приликом сваке промене султана, затим приликом освајања нових територија; нека су становишта да се попис вршио сваких 30-40 година, али постоје дефтери чије су године настанка ову тезу оповргле, јер је размак између њих износио четири до пет година.

Напомиње да дефтери посредно могу послужити да се добију приближно тачни подаци о структури, броју и саставу становништва, о топонимима, економском положају становништва, а важан су извор и за антропонимију и мноштво других тема.

Наредба Сулејмана Величанственог о Смедеревском санџаку

С друге стране, султанска писма, фермани, берати и друга документа са највишег нивоа власти дају одређене податке о спољној и уопште политичкој историји Османлијског царства.

Аломеровић Хубанић тако скреће пажњу на документ из 1560. године који је потписао Сулејман Величанствени.

"Био је то ферман, односно наредба Сулејмана Величанственог да свако ко мимо закона убира порез у Смедеревском санџаку буде кажњен. Наредба се односила и на Санџак бега и говори о изузетно уређеном систему у којем се поштовао закон и хијерархија", примећује.

За њу нема дилеме да су очекивања јавности у Србији од тога шта ће ново о овом историјском периоду нашим историчарима и истраживачима рећи османски извори, огромна.

То је разумљиво, каже, с обзиром на то да приступ турским архивима до сада није био лак, да мало истраживача зна османски, и да се очекује би се сада могло доћи до неких нових података битних за нашу историографију.

"Сви се питају да ли ћемо открити нову историју нашег средњег века. Ово што смо до сада видели наводи ме на закључак да наш народ има бројне предрасуде о периоду који је Србија провела под Османским царством. Слика је једноставно светлија него што смо претпостављали", закључује Аломеровић Хубанићева.

број коментара 16 пошаљи коментар
(недеља, 28. јан 2018, 06:25)
Саша [нерегистровани]

Тако је!

Цењени господине, у потпуности се слажем са Вама!

(недеља, 28. јан 2018, 05:40)
anonymous [нерегистровани]

profesor istorije

900godina austougarska??
svaka cast...
Idi procitaj malo koju knjigu i manje pametuj..

(недеља, 28. јан 2018, 01:06)
Miro Makovic [нерегистровани]

Bilo nepovratilo se....

Mozete da pisete i pricate sta hocete. Ja jedno za sigurno znam da Turci su podigli "Cele kulu" od glava srbskih ustanika a ne da su Srbi pravili neke cele kule od turskih glava na turskoj teritoriji. Jedino dobro [to su nam Turci ostavili su cuprija na Drini kod Visegrada i mostarski most. Sve ostalo nije vredno pominjati. Ostalo je nekoliko manastira, kao Gracanica, Decani, Bogorodica Ljeviska a svi ostali su paljeni, ruseni, pljackani ili totalno nestajali.

Sve sto je tursko neka bude prokleto do vjek i vjekova.

(недеља, 28. јан 2018, 01:04)
Jova [нерегистровани]

Istorija Srba i razlozi koji su uticali na istu ?

E pa fino da se najzad dodje i to tih informacija.Nadamo se da ce se doci i do informacija npr oko Ćele kula i imenima ljudi cije su glave uzidane tu.A mozda saznamo i o porodicama koje su uzmale Islamsku vjeru i povlasticama koje su uzivale nakon tog cina.Ima tu sigurno puno stvari koje bi nas interesovale, ali pretpostavljam da ce se to ograniciti na ekonomsku i statisticku sliku Srbije pod Osmanskom okupacijom.

(недеља, 28. јан 2018, 00:58)
anonymous [нерегистровани]

Без сумње

Србија је доживела велику стагнацију под Турцима.Нису протерали Србе зато што су много више зарађивали на њима него на муслиманима.У Србији су манастири и цркве добили готово исто значење због великог опорезивања манастира па су многи манастири напуштени.Богати и писмени Срби хришћани нису постојали до 18 века.

(недеља, 28. јан 2018, 00:55)
anonymous [нерегистровани]

Округло па на ћоше

Као познаваоц Турског језика, па према томе и проблематике новијих утицаја Турске на Балкану, сматрам за потребно да напоменем да је по мом мишљењу, за Турску, најбитнија поента ове размне архивске грађе - утврђивање фактографије у вези тапија турских велможа на непокретну имовину у Србији. Те су тапије, по међународном приватном праву необориви доказ сопствености, писане искључиво османлицом, писмом које чак и у Турској зна веома мали број људи, а на Балкану тек неколико. Даље - шта да се прича?

(субота, 27. јан 2018, 19:31)
Милош [нерегистровани]

Селекција докумената?

Само бих желео да знам да ли је наша страна узела баш документе које је желела, или је добила претходно изабрану и да кажем "прочишћену" документацију, што је већ позната пракса у овим разменама. Сигурно је да се неке године биле више мирне него друге, али сумњам да је текло мед и млеко, нарочито када је почеки опадање Османлијског царства.

(субота, 27. јан 2018, 19:06)
DDanonymous [нерегистровани]

Zivot pod okupacijom...

Kada jedan narod zivi pod okupacijom bilo kakve sile moze se samo govoriti o tome koliko je okupator potlacenom narodu dozvoljavao iole normalan zivot dostojan covjeka.NIsmo mi Srbi bili jedini narod pod okupacojom tokom dugog perioda,istu sudbinu su imali i Grci, Bugari, Rumuni,Spanci su bili pod arapskom okupacijom bili vise od 500 godina,kao i Rusi pod Mongolima ili Tatarima oko 400 godina,zatim svi slovenski narodi pod Austrougarskom vise od 900 godina.
Svaka imperija je drzala pod okupacijom neke narode dajuci im manja ili veca prava i prevodila ih na svoju vjeru i u svoj nacionalni korpus.Sto se tice Srba u Osmanskom carstvu moze se reci da su bili cijenjeni na sultanskom dvoru u Carigradu,kao inteligentni ljudi koji su se lako obrazovali,dobri borci.Najteza situacija je bila u srpskim zemljama gdje su silu provodili age i begovi,dakle,domaci,veleposjednici koji su presli na islam i koji su cinili vlast jer je pravih Turaka medju Srbima bilo vrlo malo.Danas u Turskoj zivi oko 7 miliona Srba,skoro jednako broju Srba u Srbiji.Bice zanimljivo pratiti prevode tih arhivskih dokumenata.

(субота, 27. јан 2018, 18:26)
anonymous [нерегистровани]

Bilo bi lepo

Da se odradi neka vrsta tv serijala.

(субота, 27. јан 2018, 17:36)
BK, Plano, TX [нерегистровани]

Svetlija slika?

Lepo je sto su istoricari nase dve zemlje uspostavili saradnju. Madjutim, nije nista neocekivano sto drzavni arhivi pruzaju sliku o uredjenoj drzavi sa zakonima i hijerarhijom - to su upravo stvari koje arhiva cuva. Na zalost, drzavni arhivi ne cuvaju informacije o svakodnevnom zivotu obicnog naroda.

Ne treba imati mnogo maste da bi se neke stvari procitale izmedju redova. Na primer, razmislite o fermanu Sulejmana Velicanstvenog kojim zabranjuje da se mimo zakona ubira porez u Smederevskom sandzaku? Jeste, to je manifestacija carske brige o narodu i zakonu, ali zasto je takav ferman bio potreban specificno za Smederevski sandzak? Pitam se i sta drzavni arhiv Osmanskog carstva kaze o danku u krvi? Verovatno ne govore o traumama koje je narod imao, kako su ljudi sakatili zdravu decu ne bi li ih zadrzali kod kuce i kako su majke pratile otetu decu dok im suze nisu presahnule. U arhivi se to verovatno zove nekim plemenitim imenom i mozda se cak objasnjava da je time carstvo pomagalo narodu - obrazovalo im je decu i davalo im priliku da postanu neko i nesto. Nije to ni sasvim netacno, setimo se samo Mehmed-pase Sokolovica, medjutim sve to bledi odnosu na patnju koju je izazvalo.

Zanimalo bi me i kazu li sta osmanlijski arhivi o tome sta je navelo mog pra-pra-pretka da ubije agu u Hercegovini, pa je morao da bezi sa porodicom i krije se u pecini u Ljubisu na Zlatiboru. Kao porodici ne treba nam bolje arhive od prezimena - Pecinar.

Srdacan pozdrav iz Plejna u Teksasu!