Опасност која вреба из лименке

Осим тинејџера и спортиста, енергетска пића све више користе професионални возачи, ноћни чувари, студенти, то јест – сви они који желе да одложе сан и повећају концентрацију.

Иако се у Србији не бележе случајеви умирања због прекомерне и неадекватне употребе енергетских напитака, у свету је било таквих примера. Ипак, код нас, због употребе тих напитака, помоћ лекара све чешће траже млади, а статистика каже и да расте број оних који их свакодневно пију.

"У непосредном окружењу сам имала случај здравог дечака који је попио прво кафу, па јако алкохолно пиће, затим пиво, а онда је наставио са енергетским напицима да би се одржао у будном стању. Након тога је следио интензиван бол и стезање у грудима, завршио је у болници, са стентовима", истакла је Весна Пантић Палибрк, начелница Јединице за контролу здравствене исправности хране.

Др Игор Стефановић, педијатар кардиолог из Дечје клинке у Тиршовој, каже да је свако од лекара имао ситуацију током дежурства да му дођу деца која се жале на мучнину, повраћање, лупање срца.

"Онда добијете податак да су конзумирали неку већу количину енергетских напитака. Неких 60 процената конзумената су старости од 13 до 25 година", рекао је др Стефановић.

Лекари упозоравају да то нису обични освежавајући напици, само газирани и претерано слатки. Садрже таурин, женшен, гуарану, кофеин. У малим количинама, сви ти састојци помажу, али када се претера – постају опасни.

И висок притисак, главобоља, анксиозност, поремећај сна, коагулације крви – све су то ефекти енергетских бомби у конзервама.

"Доказано је у студијама да када конзументи користе енергетске напитке, онда се чешће дешавају насиље, агресивно понашање, односно лакше ступају у контакт са психоактивним супстанцама", рекао је др Стефановић.

Упозорења на паковањима 

Указује да треба подићи свест, пре свега код родитеља, о штетности ових супстанци јер их и многи родитељи конзумирају па то пређе и на децу као некаква навика. 

Начелница Јединице за контролу здравствене исправности хране истиче да људи морају да науче да читају информације које постоје на паковањима, а које су на оваквој врсти производа обавеза.

"То су упозорења о количини која се сме дневно унети, затим препорука коме није намењено", навела је Весна Пантић Палибрк.

У свету просечна потрошња тих напитака код адолесцената је 2,1 литар месечно, док сваки пети пије више од седам литара у току једног месеца. Због тога Хрватска разматра потпуну забрану продаје таквих напитака малолетницима. У Србији још нема таквих иницијатива.