Интернет главно средство за трговину људима

Жене широм света имају 27 пута веће шансе да буду изложене насиљу на интернету, а један од десет сексуалних насилника користи сајтове за упознавање да би пронашао жртве, наведено је у истраживању које је део кампање "Могу да нећу".

Такође, код 56 одсто деце, која су путем интернета врбована у дечју проституцију и порнографију, најпре је тражена фотографија.

"Важно је да девојчице и девојке науче да препознају насилничко понашање на интернету и да знају како да реагују. Из рада са младима знамо да насиље које се дешава на мрежи може да има озбиљне последице у стварном свету", рекла је Сања Павловић испред Аутономног женског центра.

Како додаје, циљ организације је да охрабре девојчице да насилнике "удаље, блокирају, кажу одраслима, па и пријаве институцијама".

Као партнер Европског женског лобија, Аутономни женски лоби дефинисао је 12 типова насилника на интернету, и покренуо кампању у циљу бољег разумевања дигиталног насиља над женама и девојчицама.

Према истраживању, неки од типова насилника су интернет педофил, насилник иза фотоапарата, "трол", који, како је објашњено, напада жене које на интернету изразе своје мишљење".

Такође, као типови насилника наводе се и "вршњачки сајбер силеџија", (континуирано шаље злонамерне поруке и шири трачеве како би осрамотио и понизио жртву), "сајбер прогонитељ", и "доксер" - (особа која прикупља и јавно објављује на интернету приватне податке да би осрамотио жртву).

Као претња од насиља на мрежи јављају се и "хакер", који пресреће приватне информације и комуникације, "регрутер", за кога се наводи да новим технолоигијама мами жртве, као и "злонамерни пропагандиста", који алатима пропаганде промовише насиље над женама или групама за женска права.

Активисти "Могу да нећу" кампање и Аутономног женског центра позвали су медије, јавне личности и грађане да се укључе у кампању ширењем корисних информација о типовима насилника на интернету.