Старијим хранитељима потребни млађи наследници

Србија има око 4.500 хранитељских породица које брину о 5.500 деце без родитељског старања. Чак 90 одсто малишана, током протеклих година, измештено је из институција у породице, што је најхуманији начин бриге о њима. Проблем је што је већина хранитеља већ у шестој деценији живота. Требају им наследници.

Породици Станић остале су успомене и фотографије да подсећају на децу коју су током четири деценије одгајили. Многа од њих дочекала су пунолетство у њиховом дому.

"Најлепша су ми сећања кад се лепо удају, или се запосле, или се ожене, заврше школу па добију породицу – па ми се јаве, па дођу, дочекам их, испратим. Најтеже ми је било за дечака који је усвојен, па не знам ништа... То ми је најболније и с тим ћу болом умрети", каже хранитељка Душанка Станић.

Иза Душанке је дуг хранитељски стаж и двадесеторо деце које је испратила у нови живот.

Бранка Букован, најмлађа хранитељица у Јадранској Лешници, тек је закорачила у тај свет – с вером да може да пружи много љубави деци без родитеља.

"Поред своје троје биолошких ја сам узела једно дете на хранитељство да бих му пружила сву своју љубав... Јер и ја сам дете које је остало рано без мајке и знам шта значи бити дете без мајке. Хранитељство је најмање посао, у суштини ту треба јако пуно љубави", рекла је 30-годишња Бранка.

Протеклих година хранитељство се у Србији подстицало и сада смо међу европским државама са најмање деце у институцијама. На реду је, кажу надлежни, да се подмладе хранитељске породице.

"Када дете излази из породилишта, ако је старо неколико дана, много више логике има сместити га у породицу која је млађа, која има и своју биолошку децу, млађу, где ћемо створити околности ближе биолошкој породици детета, које нажалост, из породилишта не може да се врати у биолошку породицу али може да добије добру, младу хранитељску породицу", каже Мирјана Новаков, директорка Центра за породични смештај и усвојење.

"Преиспитати лиценце" 

Драган Вулевић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања указује на, како каже, не мање важан задатак.

"По мојој оцени, много битан задатак је пред нама – да извршимо преиспитивање до сада признате опште подобности, дате лицнеце за бављење хранитељством", објаснио је Вулевић.

Кроз пилот пројекте постављене су смернице за нове облике хранитељства које сада треба сместити у правни оквир.

Уводи се предах-хранитељство – подршка родитељима који имају децу са сметњама у развоју и ургентно хранитељство, када децу треба хитно изместити из биолошке породице. Таква помоћ прошле године само у Београду била је потребна за 40 малишана.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво