Времеплов (22. јануар 2018)

1561. - Рођен Френсис Бејкон, енглески политичар и филозоф
(Лондон, 22. 01. 1561 - Хајгејт, 09. 04. 1626)

1729. - Рођен Готхолд Ефраим Лесинг, немачки књижевник, теоретичар уметности и критичар (Камјенц, 22. 01. 1729 - Брауншвајг, 15. 02. 1781)

1775. - Рођен Андре Мари Ампер, француски математичар и физичар, оснивач електродинамике и теорије магнетизма (Лион, 22. 01. 1775 - Марсеј, 10. 06. 1836)

1788. - Рођен Џорџ Гордон Бајрон, енглески књижевник
(Лондон, 22. 01. 1788 - Мисолонги, 19. 04. 1824)

1848. - Умро Глигорије - Глиша Возаревић, први српски издавач
(Лежимир, 12. 08. 1790 - Београд, 22. 01. 1848)

1849. - Рођен Јохан Аугуст Стриндберг, шведски књижевник
(Стокхолм, 22. 01. 1849 - Стокхолм, 14. 05. 1912)

Стриндберг је писао романе, приче, песме и критике, али највећу вредност његовог стваралаштва представљају драме. Постао је познат делом "Мајстор Олаф" отворивши ново раздобље у шведској драматургији. Безобзирном и сатиричном анализом малограђанског живота у збирци приповедака "Бракови" и роману "Црвена соба", изазвао је скандал. Посветио се теми сукоба полова у делима "Отац" и "Госпођица Јулија". У тешкој личној кризи, пише "Инферно", "Легенде" и "Према Дамаску". Лирска фантазија "Игра сна" је ауторова најдража драма.  Драмске саге инспирисане су фолклором. Стриндберг је био један од оснивача Интима театра, за који је писао и камерне драме. Последња његова драма "Велики пут" је аутобиографског карактера. Стриндберг се сматра претечом експресионизма у књижевности и драми. Усавршио је европску драму и отворио нове путеве сценског стваралаштва. Никад није номинован за званичну, али је добио "Народну Нобелову награду". У Шведској је поводом 150. годишњице рођења књижевника,

1999. година била проглашена Годином Стриндберга. У Музеју позоришне уметности Србије тада је одржана изложба "Стриндберг на позоришним сценама Србије". Велики Швеђанин бавио се и ликовним стваралаштвом - апстрактним експресионизмом. Августа 2001. године приређена је изложба његових дела у Копенхагену.

1863. - Рођен Димитрије Т. Леко, архитекта
(Београд, 22. 01. 1863 - Крагујевац, 24. 09. 1914)

1875. - Рођен Дејвид Грифит, амерички филмски режисер
(Кентаки, 22. 01. 1875 - Холивуд, 23. 07. 1948)

1878. - Рођен Тома Росандић (Томазо Винћенцо), вајар, професор и први ректор Академије ликовних уметности у Београду, академик (Сплит, 22. 01. 1878 - Сплит, 01. 03. 1958)

1882. - Рођен Милан Вукасовић, књижевник
(Београд, 22. 01. 1882 - Париз, 20. 09. 1970)

1896. - Рођен Сава Шумановић, сликар
(Винковци, 22. 01. 1896 - Сремска Митровица, 30. 08. 1942)

1901. - Умрла Викторија I Александрина, британска краљица
(Лондон, 24. 05. 1819 - Озборн, 22. 01. 1901)

1908. - Рођен Лев Давидович Ландау, руски физичар, нобеловац
(Баку, 22. 01. 1908 - Москва, 01. 04. 1968)

1917. - Умро Јован Илкић, архитекта
(Земун, 25. 03. 1857 - Нежидер, 22. 01. 1917)

1921. - Почело са радом Позориште "Стерија" у Вршцу

1922. - Ксенија Атанасијевић, филозоф, постала прва жена - доктор наука на Београдском универзитету

1923. - Рођена Дајана Даглас, америчка позоришна, филмска и ТВ глумица
(Девоншајр, 22. 01. 1923 - Лос Анђелес, 04. 07. 2015)

1924. - Рођена Мира Траиловић, спикер и уредник Драмског програма Радио Београда, позоришни редитељ, оснивач Атељеа 212 и БИТЕФ-а (Краљево, 22. 01. 1924 - Београд, 07. 08. 1989)

1926. - Рођен Слободан Сотиров, сликар, професор Више педагошке школе у Београду (Пирот, 22. 01. 1926 - Београд, 12. 06. 2015)

1933. - Рођен Синиша Павић, књижевник и филмски сценариста (Сињ, 22. 01. 1933)

1934. - Рођен Јован Деретић, књижевник, професор Филолошког факултета у Београду (Ораховица, 22. 01. 1934 - Београд, 16. 03. 2002)

1936. - Рођен Предраг Живковић Тозовац, певач и композитор (Краљево, 22. 01. 1936)

1941. - Рођен Љубомир Рамач-Киме, новинар, главни уредник листа "Руске слово"(Ђурђево, 22. 01. 1941 - Нови Сад, 28. 04. 2005)

1949. - Рођен Драган Малешевић-Тапи, сликар
(Београд, 22. 01. 1949 - Београд, 29. 10. 2002)

1950. - Рођен Зијах Соколовић, позоришни, филмски и ТВ глумац, редитељ и књижевник (Сарајево, 22. 01. 1950)

1953. - Рођен Џим Џармуш, амерички филмски редитељ (Ејкрон, 22. 01. 1953)

1955. - Рођен Рајко Жижић, кошаркаш и председник Скупштине Кошаркашког клуба "Црвена звезда", репрезентативац (Никшић, 22. 01. 1955 - Београд, 07. 08. 2003)

1957. - Рођен Миладин Петровић, новинар, главни и одговорни уредник листова "Војни ветеран", "Народна армија" и "Војска" (Осоје, 22. 01. 1957 - Београд, 26. 11. 2012)

1961. - Умрла Ксенија Роговска Христић, оперска певачица, супруга композитора Стевана Христића (Варшава, 07. 04. 1896 - Варшава, 22. 01. 1961)

1963. - Потписан "Јелисејски споразум" о међусобним односима Француске и Немачке

1973. - Умро Линдон Џонсон, амерички политичар и државник, председник САД
(Стоунвил, 27. 08. 1908 - Сан Антонио, 22. 01. 1973)

1983. - Рођен Марко Шелић - Марчело, хип-хоп музичар и књижевник
(Параћин, 22. 01. 1983)

1989. - Умро Миодраг Андрић - Љуба Мољац, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Београд, 28. 01. 1943 - Загреб, 22. 01. 1989)

1994. - Умро Жан Луј Баро, француски филмски глумац и редитељ
(Л'Везине, 08. 09. 1910 - Париз, 22. 01. 1994)

2004. - Умро Антон Марти, хрватски позоришни и ТВ редитељ
(Лабин, 10. 04. 1925 - Загреб, 22. 01. 2004)

2004. - Умро Руди Шелиго, словеначки књижевник
(Сушак, 14. 05. 1935 - Љубљана, 22. 01. 2004)

2004. - Умро Јанез Менарт, словеначки књижевник и преводилац, уредник РТВ Љубљана (Марибор, 29. 09. 1929 - Љубљана, 22. 01. 2004)

2005. - Умрла Консуело Веласкез, шпанска филмска глумица и композитор
(Гузман, 29. 08. 1924 - Мексико Сити, 22. 01. 2005)

2008. - Умро Хит Леџер (Хитклиф Ендрју Леџер), аустралијски филмски глумац (Перт, 04. 04. 1979 - Њујорк, 22. 01. 2008)

2008. - Умро Миленко Заблаћански, позоришни, филмски и ТВ глумац и редитељ
(Богатић, 08. 12. 1955 - Београд, 22. 01. 2008)

2009. - Умро Звонимир Скерл, диригент, пијаниста, тромбониста, композитор и аранжер, диригент Биг Бенда Радио-телевизије Србије (Загреб, 21. 05. 1934 - Београд, 22. 01. 2009)

2010. - Умро Властимир Голубичић-Ватика, голман БСК, члан Управног одбора Фудбалског клуба "Партизан", председник тренерске организације Југославије (Београд, 24. 11. 1919 - Београд, 22. 01. 2010)

2010. - Умрла Џин Симонс, британска позоришна, филмска и ТВ глумица и певачица
(Лондон, 31. 01.1919 - Санта Моника, 22. 01. 2010)

2010. - Владика нишки Иринеј изабран за 45. патријарха Српске православне цркве

2011. - Оснивачка скупштина Покрета "Богата Србија", за председника изабран новинар ЗахаријеТрнавчевић

2015. - Умро Абдулах Бин Абдулазиз, саудијски краљ (Ријад, 1924 - Ријад, 22. 01. 2015)

2015. - Умрла Ксенија Мартинов Павловић, глумица Српског народног позоришта У Новом Саду (Нови Сад, 10. 04. 1948 - Нови Сад, 22. 01. 2015)

2015. - Умро др Владимир Благојевић, професор Електротехничког факултета у Београду (Београд, 1949 - Београд, 22. 01. 2015)

2016. - Умро др Милорад Бојић, професор Факултета инжењерских наука у Крагујевцу, академик  (Београд, 04. 01. 1951 - Крагујевац, 22. 01. 2016)

2017. - Умро др Драгослав Младеновић, професор и декан Економског факултета у Београду, проректор Универзитета у Београду, министар просвете Србије (Сурдулица, 04. 03. 1937 - 22. 01. 2017)

2017. - Умро Бошко Крунић, политичар и државник, председник ЦКСКЈ и председник Председништва ЦК СК Војводине (Прхово, 21. 10. 1929 - Нови Сад, 22. 01. 2017)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво