Јадранска Лешница, пола века хранитељства

Душанка и њен супруг Риста поред своје три ћерке, одгајили су још двадесторо туђе деце. Нису могли, кажу, да им пруже пуно тога што се новцем могло купити, али јесу много љубави. Због тога су за неке били и остали баба и деда, стрина и чича, а већини мама и тата.

"Кад видите иза себе успех да сте ви од мале бебе одгајили, па сутра одраслог човека, или се оженио, или се удала, имају породице, одемо на испраћаје, бабине носимо, ожене се, па девојкама спремам дарове. Значи, све у свему, сам се осећала као родитељ", рекла је Душанка Станић, из Јадранске Лешнице.

Једна од првих хранитељица из Јадранске Лешнице је осамдесетогодишња Милена која је одгајила десеторо деце. Један од њих је Раденко, који је уз Милену остао и дан данас.

"Гледала сам као да сам га ја родила, тако је био мали, јер моје нисам ниједно дојила децу, а њега сам хранила", рекла је Милена Тодоровић из Јадранске Лешнице.

Раденко Перић, такође, из Јадранске Лешнице каже да се осећа као да је њен рођени син, јер поред своје деце је одгајила и њега, долази, а долазила је и она и обилазила га редовно.

Хранитељством се у овом селу бави и све више младих људи. Тридесетогодишња Бранка хранитељица је већ две године.

"Поред својих троје биолошких узела сам и једно дете на хранитељство, да би му пружила сву своју љубав, негде и ја сам дете које је остало рано без мајке",  наводи Бранка Букован, из Јадранске Лешнице.

У селу су, кажу, поносни на то што у већини случајева хранитељи и деца остају породица за читав живот.

"Многе те хранитељске породице за свог живота оставе део свог имања тој деци, а неке породице остављају чак и своја цела домаћинства и поред тога што имају своју рођену децу", рекао је председник МЗ Јадранска Лешница Драган Тодоровић.

На лето ове године, Јадранска Лешница биће место окупљања деце, и сада већ одраслих људи, који су се гајили код хранитеља из овог села.