Ко трује орлове у Србији

Атар код села Свилојево у близини Апатина место је где је отровано највише орлова у Србији. Само у последње три године пронађено је 20 лешева орлова белорепана. Последња жртва је стого заштићени орао крсташ, који је током шест месеци прешао преко осам држава Европе, а након само два дана боравка у Србији нађен је мртав.

"Схватили смо то тако што смо податак добили директно од колега из Аустрије, који су ову птицу пратили преко сателитског одашиљача", објашњава Милица Мишковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Начелник покрајинске инспекције за животну средину Немања Ивановић прича да је отрована птица која је симбол Републике Србије и налази се на нашем грбу.

"Држава Србија се суочава са тужбом пред Европским судом, управо за несавесно тровање и убијање заштићених птица", додаје Ивановић.

Фурадан међу најопаснијим средствима 

Чак 34 врсте птица страдале су у Србији од тровања, али нису само оне на мети несавесних грађана.

"Или имамо директна тровања путем бачених мамаца, који су најчешће намењени за шакале, а други начин је, нажалост, коришћењем средстава у пољопривреди за третирање семена и непрописно третирање тог семена које се оставља на површини", указује Милица Мишковић.

Међу најопаснијим је фурадан, који се и даље користи, иако је у Србији забрањен 2014. године, јер је веома отрован и за људе.

"Њега на црном тржишту још увек има. Промет се врши преко интернета. У сарадњи са полицијом и Оделом за сајбер криминал, успео је једног суграђанина да приведе", наводи начелник покрајинске инспекције за животну средину.

Држава нема контролу над бројем отрованих птица 

Од 2000. године, од када се прати, у Србији је отровано укупно 160 птица. Међутим, број је многоструко већи с обзиром на то да се овакви случајеви не пријављују, као ни да држава нема контролу над бројношћу убијених и отрованих птица, нити системски одговор на овакво питање.

"Ми не желимо ситуацију у којој су потребне године систематског тровања и случајеви од преко двадесет мртвих животиња да би се спровела озбиљна истрага. Треба нам протокол који ће утврдити шта је чији посао, шта је чија надлежност. Да се сви докази прикупе и да се случајеви не одбаце због недостатка доказа", објшњава Милица Мишковић.

За кривично дело уништавања посебно заштићених врста казна је до три године затвора, али таквих пресуда до сада није било.

"Зато што се ту ради о углавном малим срединама, људи неће једни другим да се замерају. Штите једни друге различите групе. Ми поднесемо Н. Н. пријаву. Никога, нажалост, за сада нисмо ухватили на делу", каже Немања Ивановић.

Највише је страдао мишар са 165 отрованих јединки, а следи орао белорепан. У Србији их је живело око 240, а до сада их је отрована трећина.