Могу ли локалне власти да унапреде безбедност саобраћаја?

Кад се саберу погибије у саобраћају у последњих десет година, изгубљена је једна варошица – 6.800 људи, а чак 38.000 особа задобило је тешке телесне повреде, због којих су многи трајни инвалиди.

Начелник Управе саобраћајне полиције Небојша Арсов наводи да је 2017. године 580 људи погинуло у саобраћајним незгодама.

"Тако велики број је стварно нешто што треба да забрине све нас којима је посао или који треба се баве безбедношћу саобраћаја", упозорава Арсов.

У путеве се улаже, истичу у ресорном министарству, али магистрална мрежа, испреплетана локалним путевима, и интензиван саобраћај на појединим деловима доводи до несрећа. Држава има план.

"Да до 2020. године преполовимо број саобраћајних несрећа са смртним исходом на подручју Републике Србије. Такође смо зацртали себи за циљ да макар од те 2020. па надаље ниједно дете не страда у саобраћају", наводи државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Един Заћировић.

Према новим прописима, одговорност за безбедност саобраћаја већим делом прелази на локалне власти, а њима недостаје новца.

Горан Цветановић из Наледа апелује на институције да се што пре усвоје имене закона о путевима како би се превазишли проблеми са којима се локалне самоуправе сусрећу, пре свега кад је реч о финансирању, изградњи и одржавању путева.

Председник Општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић упозорава на опасност да због давања толиких надлежности локалним самоуправама, а без јасно профилисаних финансијских средстава, и тај закон остане само једно слово на папиру.

Шеф Групе за одржавање путева Мирјана Илић напомиње да то ипак не значи да се не може посебно упутити и један апел Министарству финансија.

Од сваке казне за саобраћајне прекршаје 30 одсто новца одлази општини у којој је прекршај направљен.

Годишње је то преко милијарду динара и углавном оде у одржавање путева уместо у унапређење безбедности саобраћаја.