Почиње пост за православне вернике

Божићни пост поштују Српска православна црква, Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија и Света Гора, док су остале хришћанске цркве, међу којима и већина православних, које су прихватиле Грегоријански календар, у посту од 15. новембра.

Хришћански пост је уведен по узору на Исуса Христа, који је 40 дана провео у пустињи у посту и молитви и, према Старом завету, дао заповест Јеврејима да посте, јер ће и "његови ученици постити".

Према речима српског патријарха Павла објављеним у његовој книзи "Молитве и молбе", "пост је и данас неопходан" јер се овим подвигом уз молитву, православни хришћани припремају за долазак великих празника.

Телесни и духовни пост

Телесни пост је уздржавање од мрсне хране али, како каже патријарх Павле, постоји и духовни пост који је разматрање духовног стања и начин "да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том месту посади оно што је добро".

"Поорати земљу а не посејати значи телесни пост без духовног. А не поорати земљу па посејати семе то је само пост духовни, неприпрмењен телесно", објаснио је патријарх у својим духовним поукама.

Трајање Божићног поста објашњава се такође четрдесетодневним путовањем тројице мудраца до Витлејемске пећине, у којој је 25. децембра рођен Богомладенац Исус.

Пост је стога звезда водиља за све оне који су хришћанство одабрали за своју веру, као што је за мудраце који су веровали у пророчанство о рођењу Спаситеља једина водиља била најсјајнија звезда на небу која је ишла од Запада ка Истоку и која их је довела у Витлејем.

Каноном православне цркве предвиђена су четири поста годишње, а најдужи је Велики или Часни пост пред празник Васкрсења. Петровски и Госпојински пост верници поштују пред Петровдан и Велику Госпојину.