Хајка на домаће ТВ серије мирише на јефтин политички задатак

Када листу оваквих садржаја препоручимо нашим гледаоцима, изгледа као да ће се наши програми бавити несрећама. Уз то, када снимимо драму или серију о последњим данима Кочића, првим српским краљевима, женама – јунакињама које су у Србији померале границе као списатељице, новинарке, сликарке, кореографкиње – знали смо да започињемо немогућу мисију. Међутим, када се такви садржаји као стваралачко искушење и неизвесност успешно савладају, они трајно бележе и прослављају делове наших живота, историје и људе који би били изгубљени или заборављени.

Упоредо са "Амазоном" и "Нетфликсом", и медијски агрегати "Гугл", "Епл" и "Фејсбук" почињу да поручују и праве дуже облике медијских садржаја. То је добро за њих. Али, иако се тиме повећава наше интересовање за приче о мртвим телима на шведским мостовима или о новим дрогама у Аустралији, хајде да наставимо да негујемо и развијамо емисије које су посвећене нама. Програми који су "српског" порекла су још важнији данас, када "прождиремо" много више међународних формата, него што су то били у прошлости. Ако ми икада постанемо грађани недођије, бићемо изгубљени.

Добронамерна и стручна критика рада јавних сервиса увек је добродошла и има смисла. Али, прикључивање хајци на домаће ТВ серије које се баве садржајима којима се до сада нико није бавио, морално је дискутабилано и мирише на мазохистичку помаму или јефтин политички задатак.

Јавни сервиси стварају културну добробит али и економску добит. Стварање телевизијске економије је веома важно у припремању и извозу садржаја. У времену у коме се говори о бризи за језик и писмо, на добитку је српски језик. А ТВ формати су културни извозни производ који ојачава меку снагу – дипломатију. Прослављајући 60 година РТС-а, сећам се сусрета са публиком на албанском позоришном фестивалу која је научила српски језик гледајући програм Телевизије Београд. Тамо куда иде српска култура, за њом ће ићи и широка трговинска понуда.

Креативне индустрије су веома важне за нашу будућност, јер расту брзином која је три пута већа од економије у целости. Овај сектор ће у будућности донети хиљаде нових послова. У међувремену, вештачка интелигенција ће заменити милионе послова: од хирургије до регулације саобраћаја. Без обзира на аутоматизацију, ми ћемо још увек имати потребе за људима који пишу ситкоме и драме, производе комјутерске игрице, дизајнирају моду или креирају оглашивачке кампање.

Телевизијски сектор лежи у сржи креативних индустрија. Због тога је важно неговати јавни сервис, посебно када дигитални поремећаји преобликују медијски пејзаж. Упркос доминантном присуству аглосаксонских телевизијских формата, сведочимо да се телевизијска палета шири на друге земље и језике. Савремена публика, гледајући серијале који потичу из различитих језика и култура, непрестано осваја нове телевизијске светове. У таквим садржајима се публика можда и не осећа довољно удобно, али се врло брзо адаптира. Поглед на телевизијски супермаркет од Аргентине до Шведске указује на потребе за дубљим и садржајнијим искуствима.

Произвођачи садржаја за ВОД (видео на захтев) инвестирају у програме који имају светски домет, али то нису приче о нама. Ови играчи су у директној утакмици за приходе са јавним сервисима. Тони Хол, директор Би-Би-Сија, навео је да ће таква ситуација довести британски јавни сервис до програмских губитака за око 500 милиона фунти. Уколико би се такав разарајући удар на јавне сервисе наставио, угрозила би се и културолошка димензија програма.

Због тога је у Немачкој, Француској и Пољској уведена обавеза да ВОД играчи плаћају порез који иде националним филмским фондовима и тај новац може бити инвестиран у домаће филмове, драме и документарне пројекте. "Ако они желе приступ на наше тржиште, мораће да инвестирају у њега."

Код нас је проминенција јавних сервиса последњих година угрожена увођењем плаћених сервиса. Уколико желимо да чувамо јавни сервис, онда би његови гледаоци требало да буду у прилици да лако пронађу његове канале. Због тога је у осигуравању доступности РТС-а, Пинка, Хепија, О2 и Прве телевизије веома битан дигитални терестријални пренос. 

Јавни сервис је данас важнији него икада. Он емитује вести којима се верује у времену широко распрострањених лажи, као и оригиналне програме који нам помажу да дефинишемо своју националну културу.