Дан Ћирила и Методија и у календару државних празника

До сада само у црквеном, а од ове године и у календару државних празника биће уписана имена Ћирила и Методија. Дан посвећен словенским просветитељима и мисионарима Србија би требало да обележава од овог пролећа.

Владан Вукосављевић, министар културе каже да часови у школама могу да почну предавањем о Ћирилу и Методију.

"Верујем да ће се широм Србије у домовима културе, наравно и на јавном сервису и у другим медијима тога дана подсећати на велики рад Ћирила и Методија и да ћемо имати симболичку копчу са дубокoм историјом словенске културе. Тиме се Србија у формалном смислу, не у суштинском, прикључује великој породици словенских народа који се са дужном пажњом, пијететом и поштовањем сећају рада двојице великана", каже Вуксановић.

Деценијама се прослављају у Русији, Пољској, Чешкој, Словачкој. У Србији се 24. мај скромно обележавао као Дан словенске писмености. Премало пажње за огромно наслеђе солунске браће, напомињу стручњаци.

"Слободно могу рећи да су Словени имали истријску срећу да се њиховим питањем позабаве такви умови. Постигли су да словенски језик може да буде званично увршћен у богослужење, дакле у један јавни културни живот, створили писмо и тиме на неки начин све Словене увели равноправно у једну врло важну културну цивилизовану заједницу народа Европе и света", каже проф. др Ирена Шпадијер са Филолошког факултета.

На то би нови празник, између осталог, требало да укаже јер је Ћирилу и Методију посвећено свега неколико страница у школском градиву.

"Нисам сигурна колико њих је способно да каже у ком временском периоду, да је то 9. век, да се почеци и српске писмености везују за 9. век. Можда зато што се касније учи о Вуковој реформи, али генерално знају ко су Ћирило и Методије и њихова улога која је била у историји", каже Весна Рашковић, професор историје.

Због те улоге проглашени су заштитницима Европе, нашли су се на словачкој кованици од два евра, а по њима се зове планински врх на Антарктику.

У Србији име Ћирила и Методија носи само једна основна школа и овај парк у центру Београда. Иако се у њему налази и споменик посвећен словенским просветитељима, познатији је по реформатору српског језика - Вуку Караџићу, чији је споменик удаљен стотинак метара.