Муке чачанских ловаца, пси на мети лопова

Бранко Рајчевић из Дружетића већ 50 година у лов одлази са својим псима. Посавског гонича који му је нестао пре нешто више од два месеца на Равној Гори још увек није нашао.

"Нестајали су раније, али смо их увек налазили, али сада је масовно нестајање наших ловачких паса које ми гајимо, учимо, вежбамо, трудимо се да буду што бољи и таман га подгајиш и лепо га обучиш, он нестане", каже Бранко Рајчевић из Дружетића.

Ови заљубљеници у лов кажу да су њихови верни пратиоци изузетни, расни пси које обуче да буду добри гоничи.

"Кер мора да буде чипован, да има положен испит урођених особина, да буде вакцинисан, да сваки дан у лову буде уписан његов број чипа, уписан у ловну дозволу, тако да ми муку мучимо да би имали свог пса", каже Бошко Миловановић из Ловачког друштва "Фазан".

Из ловачког друштва "Фазан" кажу и да исти проблем има све више њихових колега и из суседних градова.

"Више људи неће да воде керове ни на изложбе. Губиће кинологија. Где год кер буде добро оцењен одмах је у очима упао некоме и одмах га прати да би га украо, да би га прошверцовао, тајним каналима се шверцују", каже Бошко Миловановић. 

Драгић Бабић из Дружетића каже да то што нестају керови је стварно велики проблем за овај крај.

"Имам овде доста комшија ловаца и пријатеља. Ја нисам ловац али дружим се са ловцима и знам њихове проблеме, они ми стално причају да им нестају пси", каже Бабић.

Ловци кажу да за срнећом дивљачи њихови гоничи могу отићи на десетине километара далеко од почетне тачке лова. Можда је тако један безимени ловачки пас залутао у Коштунићима.

Роса Мирковић из Коштунића каже да не уједа и да је добар.

Да ли је у питању организована крађа ловачких паса није утврђено. Ловци сумњају, доказа нема, а нема кажу ни начина да то спрече.