Тешка борба против еколошког криминала

Еколошки криминал, посебно када је у питању опасан отпад, нешто је са чим се инспекција заштите животне средине годинама суочава. Иако су сви који у производњи генеришу и опасан отпад по закону дужни да плате његово уништавање, многи то избегавају. Инспектори већ деценијама налазе бурад са отровним материјама на ливадама, у рекама, на депонијама. У Србији нема довољно постројења за прераду отпада, а извоз је за већину прескуп.

Свега десетак инспектора у Србиј контролише како са отровним отпадом поступају они који га производе, али и оператери који су задужени за његов третман.

Отпад са токсичним материјама код Обреновца пронађен је недавно уз помоћ грађана и БИА, а још се истражује његово порекло.

Министар заштите животне средине Горан Триван указује да ће Србија бити чистија уколико сви грађани постану инспектори животне средине.

"Обреновац је само почетак целе те приче. Да ли ћемо и шта још понегде пронаћи, то ћемо видети. Мислим да ћемо пронаћи, али и да ћемо се потрудити да сви државни органи ураде свој посао како треба, што значи да није довољно да само пронађемо места на којима се то налази и приведемо лица која врше тај криминал, већ је потребно да сви правосудни органи одраде свој посао", наводи Триван.

По закону, опасан отпад се у кругу фабрике где је произведен може држати најдуже годину дана.

У Србији се годишње створи око 80.000 тона опасног отпада. Највећи проблем је историјски отпад у пропалим фабрикама кога има још на 80 локација, а не зна се његова количина.

Историјски отпад који углавном чине опасне хемикалије уклоњен је о трошку државе са осам локација. Деветсто педесет тона отпада из Прве искре у Баричу је прерађено у постројењу у Раковици, а 120 тона је извезено.

"Добијен је прашкасти материјал солидификат који је завршио у цементари у Беочину као сировина за производњу цемента", напомиње Слободан Аранђеловић, инжењер технологије "Јунириск".

Годишње се у овој фабрици преради око 4.000 тона опасног отпада, а у Србији има још неколико сличних постројења.

"Посао јесте рентабилан и може се зарадити. Простора за прераду опасних и неопасних отпада, што се ми бавимо, има за најмање још пет фабрика у овој земљи", наводи Бранислав Рађеновић, директор производње "Јунириск".

До сада нису успели покушаји за изградњу најсавременијег постројења за третман опасног отпада за који је Европска унија понудила донацију од 14 милиона евра, јер нико у Србији није желео да уступи локацију за ту намену.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.