Држава помаже смештај најугроженијих у приватним домовима за старе

На место у неком од четири дома у главном граду чека у просеку између 200 и 300 најстаријих.

"Збрињавање старијих у домовима је врло осетљиво питање, морамо бити врло пажљиви у приступу томе и мислим да је стандардизација услуга врло важна, дакле да било ко у Србији одређене старосне доби може да под истим условима добије исти квалитет услуге. У том смислу стимулисање и приватног сектора за пружање услуге смештаја мислим да може да растерети државне установе", навела је Сузана Мишић из Геронтолошког центар Београд.

Власници приватних домова спремно чекају позив државе. За око 39.000 динара дотације по кориснику могу да конкуришу само они који имају лиценцу.

"Исток и југ Србије је јако заинтересован за ову врсту сарадње са државом, јер им та цена више одговара него Београду и Војводини, где су, да кажем, мало јаче цене код приватних пружаоца услуга, али ја не верујем да неће бити слободних места и на територији Београда", каже Радослав Миловановић из Удружења приватних домова за стара лица.

У многим местима нема државних домова, па су старији суграђани морали да се сместе у градовима, понекад далеко од родбине.

"Ако кажем да је у мрежи услуга социјалне заштите дефинисано 40 установа за смештај старих, а имамо 145 локалних самоуправа и град Београд што значи да један добар део локалних самоуправа нема ту услугу. У принципу је тенденција да се омогући исти начин смештаја у приватне домове за старе за оне кориснике који због својих материјалних могућности нису у ситуацији да сами себи непосредним уговарањем обезбеде смештај у приватном дому за старе", истакла је Биљана Зекавица из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Тренутно 179 приватних домова у Србији има лиценцу за рад и они би могли да конкуришу за субвенције. Имају 5.000 места, од чега је трећина непопуњена.