Нешто другачија прича – млади који су се вратили у Србију

Навикли смо да, када одлазе, обично путују с картом у једном правцу, али Моника Чолић, Никола Вујић и Стефан Анђелковић завршили су престижне европске факултете и одлучили да се врате и раде у Србији, својој отаџбини.

Њих троје повезује и то што се баве информационим технологијама и уверење да ИТ сектор у Србији не заостаје за развијеним земљама, те нису имали дилему када је требало да одлуче да ли да остану у иностранству или да се врате.

Моника Чолић и Никола Вујић данас раде у Развојном центру "Мајкрософта" у Београду.

Моника је била на усавршавању у Швајцарској, а одлуку о повратку донела је када је чула позитивне утиске својих колега који су почели да раде у Србији.

Одмах по повратку из Швајцарске, пријавила се за посао у "Мајкрософту" и убрзо је почела да ради.

И не мисли да је на губитку у односу на своје колеге који се информационим технологијама баве у иностранству.

"Мислим да је ово право место где један 'ајтијевац' може да ради. Услови су као да сте у иностранству, само што сте код куће", каже Моника за Танјуг и додаје да је много лакше напредовати и радити када сте окружени породицом и пријатељима, људима који вас подржавају.

Никола Вујић докторске студије завршио је у Барселони, а данас, заједно са још стотинак колега, ради у SQL тиму Развојног центра "Мајкрософта" (управљање базама података), на производу који користе највеће светске компаније и милиони људи широм света.

"У Србији данас имате фирме које раде ствари за светско тржиште, у којима можете да се развијате", наглашава Вујић и додаје да прилике у земљама Западне Европе, што се тиче ИТ сектора, нису ништа боље у стручном смислу, једино, истиче, можда има више фирми.

Покушава и своје пријатеље да убеди да се врате и може се похвалити да је успешан у томе.

Двоје колега који су докторирали на светским универзитетима, радили на великим пројектима, вратили су се у Србију и сада су у тиму са Николом.

Примећује да људима у Србији данас недостаје борбености, која је присутна у земљама где је ИТ сектор веома развијен – Израелу, САД, где људи имају и више новца него што им је потребно, али настављају да раде и да се боре.

"Поента је да они никада не престају да се боре, да уживају у тој борби и да то постаје њихов начин живота. Постајете борац и уживате у томе", објашњава Вујић и додаје да та борбеност не мањка људима из Србије који су у иностранству, јер су изашли из "зоне комфора" који уживају док су у својој земљи окружени породицом и пријатељима.

"Када одете у иностранство борите се да нешто урадите, да дођете до неког циља. Мислим да тим људима не представља проблем, ако постоје добре прилике у Србији за посао којим се баве, да пробају да се врате овде и да се још једном боре", наглашава Вујић.

Стефан Анђелковић основне и мастер студије из биоинформатике завршио је на Кембриџу.

Отишао је са идејом да стекне знања, вештине и контакте који су му потребни у Великој Британији, али је од старта планирао да се врати и ради у Србији.

Тренутно је на докторским студијама на ПМФ-у, под менторством Магдалене Ђорђевић са Института за физику, добитнице престижног ЕРЦ гранта за истраживање кварк глуонске плазме.

"Ми се бавимо испитивањем особина новог стања материје. То није ништа ново, него, хронолошки посматрано, најстарије стање које се појавило након великог праска. Сада коначно имамо теоријски оквир где можемо да поредимо експерименталне резултате добијене на највећем акцелератору у Церну у Швајцарској и у Америци и да покушамо да разумемо динамику те материје", наводи Анђелковић.

Њега почетком године чека рад на још једном интересантном пројекту, на којем је ангажован заједно са малим тимом људи који су се у Србију вратили из иностранства.

"Бавићемо се биоинформатиком – онкогеномиком, генским анализама канцера и информатичком подршком за то. Заправо развојем софтвера који је потребан за те анализе. Већ имамо заинтересоване клијенте са Запада и једва чекам да почнем да радим", наглашава Анђелковић.

Тим ће, како каже, предводити Американац српског порекла, који је студије завршио у Америци, радио за разне компаније, а сада је одлучио да у Србији започне посао.

У тиму ће бити пет-шест људи, а прве резултате очекује већ за пола године.

број коментара 7 пошаљи коментар
(среда, 03. јан 2018, 20:48)
anonymous [нерегистровани]

Povratak

Svaka cast ovim mladim ljudima.Ja im se divim i zelim im svaki uspeh.Ja sam pre 25 godina krenuo trbuhom za kruhom.Iako sam inzenjer po struci radio sam svakakve poslove na pocetku.Pa sam iz inata nostrficirao diplomu, dobio certificat i od tada je sve krenulo mnogo bolje.Dosao sam do pozicije VP operations u firmi koja okrece 400 miliona dolara godisnje.Dakle sve se moze kad se hoce.A mi Srbi smo poznati u svetu po cuvenom "inatu".A o povratku u Srbiji,,,mozda ali u penziji.

(среда, 03. јан 2018, 20:10)
anonymous [нерегистровани]

Svi ce se vratiti.....

Kad tad.....neko sto to zeli svom svojom dusom srcem i tjelom kao ja..(koji rmbaci po zemljama eu)....A ostali zato jer je kod kuce najljepse zivjeti a i umreti!!!To vreme tek dolazi......

(среда, 03. јан 2018, 14:19)
anonymou Miljko [нерегистровани]

Dosta vise te kritike

Citam ove komentare pa moram da napisem da neki komentari ne idu nije tacno to sto pisete da ne rade za Srbiju.Dobro te firme nisu srpske a koje to firme u takvim domenima ima Srbija pa da bi radili u njima.Drugo ostace para i u Srbiji nije bas sve dzabe a znam dosta nasih ljudi koji su ovde na Zapadu dosli kao inzenjeri al ne mogu da postignu nista vise od rada jednog tehnicara jer ne daju im napred. Ne vredi ni zvanje ni znanje ne daju oni napred samo mozda u izuzetnim slucajevima ili ako oni stvarno nemaju tako kvalifikovanih ljudi.Mozda dobijes sansu toliko a tim mladim ljudima neka je srecno.

(среда, 03. јан 2018, 13:34)
anonymous [нерегистровани]

Koliko para, toliko....

....."muzike"!?

(среда, 03. јан 2018, 13:09)
anonymous [нерегистровани]

Onaj ko plati više

Odgovor na prethodni komentar.Gospodine nije bitno samo to za koga će raditi u Srbiji i ko će uzeti profit (domaće ili strane kompanije).Važnije je to što će ti ljudi se možda odlučiti da ovde zasnuju svoju porodicu i što će njihova deca verovatno odrastati u Srbiji.To da li će raditi za domaću ili stranu kompaniju pre svega zavisi od toga ko je spreman više da plati.Možda se i odluče da osnuju svoje kompanije ali samo ako su spremni na tu avanturu i ako postoje povoljni uslovi za to.

(среда, 03. јан 2018, 12:47)
Jovo [нерегистровани]

Lepo

Lepo zvuci kako ova deca sada pricaju.Lepo je to sto ste kod kuce, jos je lepse ako radite svoj posao za pristojnu platu.U strucnom, smislu, slazem se da Srbija ne kasni u odnosu na Evropu.Neko od vas rece da je studirao ovde u Ch?Ja ovde zivim vec 30 godina.Vidi, to je mozda duze nego koliko ti imas godina.Velika je razlika:Prvo ne mogu svi raditi u IT sektoru.Drugo ogromna je razlika u plati ako poredimo Ch, i Srbiju, a troskovi zivota nisu bas nesto manji u Srbiji nego ovde, pogotovu ne u Beogradu.Deco zelim vam svu srecu, ali bojim se da cete se brzo razocarati, i zazaliti sto ste se uopste vratili...za sve treba dugogodisnje iskustvo.I razocarenja su sastavni deo zivota. 

(среда, 03. јан 2018, 11:53)
anonymous [нерегистровани]

Otvorite svoje firme i zaposlite naše mlade kadrove

Svi vi ćete da radite u interesu strane kompanije,a Srbija nema nikakve koristi od toga.
Tamo niste mogli uspeti,jer ste jednaki,a kod nas ćete biti ispred domaćih,radićete za strance i Srbiji nećete dati ništa.Ostavite se tih fora da ste se vratili zbog Srbije,ne zbog nje,već vašeg ega.
Neka vam je sa srećom,ali pokušajte da vaše znanje,koje cenim,iskoristite u svojim osnovanim firmama i za interese Srbije,a ne da ga jeftino prodajete strancu,a on izvan zemlje i sav novac odlazi izvan granica Srbije.