Нешто другачија прича – млади који су се вратили у Србију

Њих троје повезује и то што се баве информационим технологијама и уверење да ИТ сектор у Србији не заостаје за развијеним земљама, те нису имали дилему када је требало да одлуче да ли да остану у иностранству или да се врате.

Моника Чолић и Никола Вујић данас раде у Развојном центру "Мајкрософта" у Београду.

Моника је била на усавршавању у Швајцарској, а одлуку о повратку донела је када је чула позитивне утиске својих колега који су почели да раде у Србији.

Одмах по повратку из Швајцарске, пријавила се за посао у "Мајкрософту" и убрзо је почела да ради.

И не мисли да је на губитку у односу на своје колеге који се информационим технологијама баве у иностранству.

"Мислим да је ово право место где један 'ајтијевац' може да ради. Услови су као да сте у иностранству, само што сте код куће", каже Моника за Танјуг и додаје да је много лакше напредовати и радити када сте окружени породицом и пријатељима, људима који вас подржавају.

Никола Вујић докторске студије завршио је у Барселони, а данас, заједно са још стотинак колега, ради у SQL тиму Развојног центра "Мајкрософта" (управљање базама података), на производу који користе највеће светске компаније и милиони људи широм света.

"У Србији данас имате фирме које раде ствари за светско тржиште, у којима можете да се развијате", наглашава Вујић и додаје да прилике у земљама Западне Европе, што се тиче ИТ сектора, нису ништа боље у стручном смислу, једино, истиче, можда има више фирми.

Покушава и своје пријатеље да убеди да се врате и може се похвалити да је успешан у томе.

Двоје колега који су докторирали на светским универзитетима, радили на великим пројектима, вратили су се у Србију и сада су у тиму са Николом.

Примећује да људима у Србији данас недостаје борбености, која је присутна у земљама где је ИТ сектор веома развијен – Израелу, САД, где људи имају и више новца него што им је потребно, али настављају да раде и да се боре.

"Поента је да они никада не престају да се боре, да уживају у тој борби и да то постаје њихов начин живота. Постајете борац и уживате у томе", објашњава Вујић и додаје да та борбеност не мањка људима из Србије који су у иностранству, јер су изашли из "зоне комфора" који уживају док су у својој земљи окружени породицом и пријатељима.

"Када одете у иностранство борите се да нешто урадите, да дођете до неког циља. Мислим да тим људима не представља проблем, ако постоје добре прилике у Србији за посао којим се баве, да пробају да се врате овде и да се још једном боре", наглашава Вујић.

Стефан Анђелковић основне и мастер студије из биоинформатике завршио је на Кембриџу.

Отишао је са идејом да стекне знања, вештине и контакте који су му потребни у Великој Британији, али је од старта планирао да се врати и ради у Србији.

Тренутно је на докторским студијама на ПМФ-у, под менторством Магдалене Ђорђевић са Института за физику, добитнице престижног ЕРЦ гранта за истраживање кварк глуонске плазме.

"Ми се бавимо испитивањем особина новог стања материје. То није ништа ново, него, хронолошки посматрано, најстарије стање које се појавило након великог праска. Сада коначно имамо теоријски оквир где можемо да поредимо експерименталне резултате добијене на највећем акцелератору у Церну у Швајцарској и у Америци и да покушамо да разумемо динамику те материје", наводи Анђелковић.

Њега почетком године чека рад на још једном интересантном пројекту, на којем је ангажован заједно са малим тимом људи који су се у Србију вратили из иностранства.

"Бавићемо се биоинформатиком – онкогеномиком, генским анализама канцера и информатичком подршком за то. Заправо развојем софтвера који је потребан за те анализе. Већ имамо заинтересоване клијенте са Запада и једва чекам да почнем да радим", наглашава Анђелковић.

Тим ће, како каже, предводити Американац српског порекла, који је студије завршио у Америци, радио за разне компаније, а сада је одлучио да у Србији започне посао.

У тиму ће бити пет-шест људи, а прве резултате очекује већ за пола године.