Нишки клинички центар отворио врата за пацијенте

У Нишу је 17. децембра, у присуству председника Србије Александра Вучића, премијерке Ане Брнабић и чланова Владе, отворен нови клинички центар, намењен пацијентима са југа и југоистока Србије.

Данас је примио прве пацијенте, којих има доста, али гужве нема јер су сви пацијенти адекватно распоређени по клиникама, јавља дописник РТС-а. Урађени су и први прегледи – 28 магнетних резонанци и 16 скенера, а прва операција заказана је за четвртак.

Нови клинички центар посетио је министар здравља Златибор Лончар, који је поручио да је данас историјски дан за 2,5 милиона грађана југа Србије. Додао је да је највећи циљ био да се Клинички центар у Нишу заврши, да пацијенти уђу и да он сада треба да уђе у процес нормалног функционисања.

"Није нимало лако да се уђе у 50.000 квадрата, све организовати и радити, али још једном желим да се захвалим онима који учествују у овом процесу. Сада у највећој мери зависи од људи запослених у Клиничком центру", рекао је Лончар.

Истакао је да је држава дала шта је неопходно, а да други део зависи искључиво од организације.

Лончар је обишао пацијенте и разговарао са њима, а око 30 пацијената који су ту смештени на болничко лечење задовољни су условима. Посебно су задовољни двокреветним собама и сопственим купатилом у болничким собама.

"Испунили смо обећања, 2,5 милиона људи је добило оно што им припада и што заслужују, да када се разболе добију најбоље услове за лечење, што гарантује да ће се они брже опоравити", рекао је Лончар.

Министар је тражио да се у том здравственом центру уради неколико ствари, међу којима је да се оформи посебна техничка служба која ће опслуживати зграду са седам спратова, како би лекари и друго медицинско особље били искључиво посвећени пацијентима.

Такође, да одмах у функцији буде трећи акцелератор, како би се захваљујући њему смањиле листе чекања за зрачење, за које се очекује да их не буде до краја марта.

Лончар је рекао да је реч о акцелератору на којем могу да се раде најсавременија и најзахтевнија зрачења приликом специфичних тумора. Апарат, додао је, мора прво да се тестира, те ће у наредних недељу-две бити у функцији.

Како је рекао, са два апарата који већ раде, листе чекања су смањене са 800 на 250 пацијената, а инсистира се на томе да до краја марта у нишком клиничком центру не сме да буде листа чекања за зрачење.

Апарат за зрачење и скенер ЦТ симулатор, који су набављени заједно, као и грађевински радови за њихову уградњу и делови, вредни су 2,65 милиона евра, навео је Лончар.

Он је рекао да пацијенти из старе зграде неће бити пресељени у нову зграду, јер је став струке да се на тај начин може пренети нека болничка инфекција.

"Пацијенти који леже у старом делу остаће тамо док не оздраве и оду кући, а сви нови пацијенти који долазе биће смештени у нови део", појаснио је министар.

Лончар је додао да је већ две трећине особља прешло у нову зграду, а да је трећина остала да се брине о пацијентима који су раније примљени у болницу.

Клинички центар ће, како каже, пуним капацитетом почети да ради половином јануара. Због нове опреме и проширења капацитета биће запослено још 96 здравствених радника, а процениће се колико је потребно још техничког особља – ИТ стручњака, инжењера...

Лончар каже да ће то бити још пет-шест људи који ће одржавати систем који је тако пројектован да ради седам дана без воде и струје. 

Упитан када ће Ниш добити пет-скен, он је рекао да ће набавка још по једног ићи у Београд и Сремску Каменицу, али и да се иде на то да Србија производи неопходан потрошни материјал који се сада увози и који је веома скуп.

"Реално је да за годину-две Ниш конкурише за пет-скен", рекао је министар.

Директор КЦ Ниш Зоран Радовановић истакао је да се у установи већ ради комплетна дијагностика.

"Прошле године у ово време пустили смо два апарата за зрачење, са трећим апаратом добијамо да ће пацијент коме се, нажалост, дијагностикује малигна болест седам дана по завршетку добити зрачну терапију на најсавременијем апарату у свету", рекао је Радовановић.

Помоћник директора за медицинске послове и организацију рада Клиничког центра, проф. др Радмило Јанковић, каже да су пацијенти на новој хематолошкој клиници већ примљени и да је то урађено према раније утврђеном акционом плану.

"То је прва клиника која је комплетно пресељена и примила је пацијенте који углавном чекају на дијагностику", каже он и додаје да остале амабуланте клиничког центра остају у старој згради.

"Такође, док се не подигне компјутерски систем, пријем пацијената ће бити исто тако у старој згради, где ће се отварати историја болести", објашњава Јанковић.

"Иначе, дијагностика у новом центру ради од прошлог понедељка, па је за данас планиран пријем тридесетак пацијената за дијагностику, а од среде почиње пријем пацијената за хируршке захвате", наводи доктор Радмило Јанковић.

Клинички центар у Нишу има 50.000 квадрата, 38 клиника и 1.525 болничких постеља, што га чини другим по величини здравственим центром у Србији после Клиничког центра Србије.

Једна зграда КЦ Ниш је реконструисана, а друга је направљена из темеља и има седам нивоа.

Клинички центар Ниш имаће банку крви, посебан простор за трансплантиране пацијенте, као и простор за буђење пацијената из анестезије.

Сама зграда Клиничког центра је "паметна", односно целом зградом управља се из контролне собе.

Обезбеђена је и техника како би Клинички центар био независан када је реч о води и струји и да, ако се деси нека већа хаварија у Нишу, зграда може седам дана независно да се не снабдева водом и струјом.

Реконструкција и изградња новог објекта коштала је 32 милиона евра. То је део новца, од 150 милиона евра, колико је Србија добила од Европске инвестиционе банке за реконструкцију и изградњу четири клиничка центра у Србији.

Најсавременија опрема купљена је средствима из буџета Републике Србије.