Вулин: Србија о мигрантима брине на најбољи начин

Министар је у пратњи комесара за избеглице и миграције Владимира Цуцића и представника међународних и невладиних организација обишао друштвени кафе, трпезарију и задржао се у разговору са мигрантима.

"Тренутно се у Републици Србији налази око 4.100 миграната и посебно је важно да се 98 процената њих налази у нашим прихватним центрима, што значи да све функционише и да се на најбољи могући начин брине о овим људима - да је Србија још једном показала колико је организована и колико је хумана", рекао је Вулин.

Вулин је захвалио у име Владе Републике Србије свима који раде на решавању последица мигрантске кризе, владиним и невладиним организацијама, Европској унији, која је, како је рекао, наш највећи финансијер када је у питању решавање последица миграторне кризе, а посебно грађанима Србије, који су показали хуманост, разумевање људске муке и који су били у стању да се поистовете са проблемима свих ових људи, саопштило је Министарство одбране.

Вулин је рекао и да је Србија вероватно једина земља у Европи кроз коју је прошао тако велики број миграната, а да није било никаквих сукоба, мржње, насиља, и да је у тим тешким тренуцима показала своје најбоље и најлепше лице.

Рекао је да Влада Србије у потпуности контролише миграторну кризу, да се збрињавају људи и води рачуна о сваком детету.

"Скоро нико од ових људи не жели да остане у Србији. Они свој пут траже негде другде, али док су на нашој територији према њима ћемо се понашати као према људским бићима. И не само да ће бити нахрањени, збринути, већ ће се осећати достојанствено. Оно што разликује Србију од свих других земаља јесте што се ови људи овде осећају као људска бића и имају своје достојанство, које ми поштујемо. Управо захваљујући томе можемо да кажемо да смо овај тежак период оставили иза нас, али да смо га оставили како доликује организованој и уређеној држави и једном честитом и хуманом народу", истакао је Вулин.

Додао је да је миграторна криза оставила последице у читавом свету, а да смо ми дали све од себе да се у најмањој могућој мери осети у Србији.

"Сви наши грађани могу да буду мирни, сигурни и наш начин живота се не мења", нагласио је министар одбране.

Комесар за избеглице и миграције Владимир Цуцић рекао је да ће, иако сви подаци указују на то да опада интензитет мигрантске кризе, то бити трајан и дуготрајан процес. То је појава на коју је, како је с поносом истакао, Србија одреаговала на прави, хуман и људски начин.

"Ове људе смо дочекивали у крпама, ритама, вашљиве, промрзле, и кад погледате те лепе људе, момке и девојке који су сада ту, и који на адекватан начин чекају на свој пут даље, јер 95-98 одсто њих се определило да настави, онда сви заједно можемо да будемо поносни на резултате које је Србија постигла на овом плану", истакао је Цуцић.

Влади Србије је захвалио на свему што је до сада урадила и Џон Јанг из УНХЦР.

"Задовољан сам што видим да се све одвија на овај начин. Ми смо ту да помогнемо властима Србије, као што смо и увек помагали. Посебно желимо да помогнемо Влади Србије да одреди ко су истинске избеглице међу овим људима који мигрирају", рекао је Јанг.

Истакао је да ће наставити да помажу власти Србије у решавању мигрантске кризе и да сарађују у свим областима у којима је потребно.

Лидија Марковић, шеф Канцеларије Међународне организације за миграције у Србији, обратила се поводом светског Дана миграната свим породицама миграната не само у Крњачи, већ и у свим прихватним и азилним центрима у Србији и захвалила им на свакодневном дружењу, на суживоту, на дељењу њихових личних и животних прича, искуствима која су заједно стекли у раду са њима у тим центрима.

Према подацима Међународне организације за миграције само у 2017. је 5.300 људи изгубило своје животе покушавајући да стигне ка некој жељеној дестинацији, навела је Марковићева и додала да је управо порука коју сви заједно треба дапошаљу "да ако се на миграције гледа искључиво као на негативан феномен, за проблем и за ризик се увек траже брза, кратка ад хок решења".

"Миграције су наша реалност, процес. А кад говоримо о реалности, можемо заједно да је планирамо, да на њу заједно утичемо и управо је то позив на један међудржавни, међународни дијалог како би се, пре свега, унапредиле политике, а то зависи од политичара и од доносилаца одлука, да се заштите људски животи, да се смањи ксенофобија, да се промени општи тренд негативних помена миграција, и да се људима омогући и унапреди оквир легалних миграција", истакла је Марковићева.

Дино Мујановић из хуманитарне организације Католичка служба за помоћ, која је део агенције Каритаса Србије и осталих Каритас организација у свету, рекао је да последње две године његова организација ради у партнерству са државом Србијом и да помажу Србији да на најбољи могући начин одговори на избегличку кризу.

"Позвао бих људе овде да остану одговорни и да помогну људима којима је помоћ потребна и да схвате да је нешто што се овим људима догодило довело до тога да су они морали да напусте своје куће, а да нико ово није желео. Ми треба тим људима да помогнемо да поврате своје људско достојанство", рекао је Мујановић.

На гостопримству у Србији захвалио је Влади Србије и избеглица Закијула Мађиди из Авганистана.

Мађиди је рекао да су овде сигурни и да имају све што им је потребно.