Ђукић Дејановић: Боља будућност за сакупљаче секундарних сировина

"Овај пројекат посебно је важан за оног ко је у овом тренутку невидљив, а сложићемо се да су сакупљачи секундарних сировина најчешће Роми, људи из маргиналних група, неретко деца и да су апсолутно невидљиви", рекла је Ђукић Дејановић у Нишу поводом почетка реализације пројекта.

Навела је да се значајан део њихових активности не види, да нису у легалним токовима и да је легализација статуса социјално питање, питање здравља тих људи и питање односа према раду.

Додала је да је уверена да ће 30 до 50 хиљада људи у што већем броју у перспективи имати своје име и свој радни и социјални идентитет и да ће имати право на здравствену заштиту.

Председник Републичког синдиката сакупљача секундарних сировина Шабан Салијевић је рекао да је коначно решена дилема за Синдикат да ли су сакупљачи заблуда или потенцијал друштва.

"Влада је дала страшно добру ноту. Ова идеја је проистекла из Синдиката. Сви ће имати идентификационе картице које на себи имају чип да би могао да се прати ток отпада", рекао је Салијевић.

Ружић: Неодржив начин живота неформалних сакупљача отпада

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић је, на састанку Националне платформе за социјалну инклузију неформалних сакупљача отпада у Нишу, упозорио на њихов неодржив начин живота због чега им је помоћ са стране, кроз пројекте, неопходна.

Састанак је одржан поводом почетка реализације једногодишњег пројекта "Подршка интеграцији у тржиште рада и формално управљање отпадом Рома, миграната и других рањивих група".

Министар Бранко Ружић рекао је да у Србији негде између 30 и 50 хиљада индивидуалних сакупљача отпада за рециклажу представљају кључан фактор за рециклажну индустрију Србије и да они значајно доприносе остварењу циљева Владе Србије у области заштите животне средине и достизању ЕУ стандарда.

"Уколико на њих додамо и чланове њихове породице долазимо до прилично великог броја људи који живи од овог посла. Управо ти сакупљачи отпада за рециклажу немају решен статус, нити право на пензионо или социјално и такву законску регулативу нисмо до сада средили", рекао је Ружић наглашавајући важнот пројекта.

То је, како каже, посао који је један од физички најзахтевнијих - просечан сакупљач препешачи око 20 километара дневно, радни дан им траје и до 11 сати, немају плаћене викенде, боловања, одморе, а притом не зараде више од 15.000 динара месечно.

"А да не спомињем да ту заштита на раду ни не постоји, а да сакупљаче не чине само мушкарци - јаки и способни, већ и жене и деца", описао је Ружић услове рада сакупљача рециклажног отпада.

Рекао је да се ради о рањивим групама људи који живе и раде у крајње нерегуларним условима, а притом немају ни финансијске ни образовне ни друге потенцијале да се укључе у нормално пословање.

"Управо из разлога што они сами себи не могу помоћи, та помоћ мора доћи са стране и тај неодржив начин живота морамо да решимо започињањем програма који ће им омогућити или самозапошљавање или запошљавање у постојећим компанијама", нагласио је Ружић.

Овај проблем се тиче и сиве економије, али и да се сакупљањем отпада претежно баве Роми, оценио је министар државне управе и локалне самоуправе.

"Питање њиховог укључивања у формално тржиште рада неодвојиво је повезано са њиховом еманципацијом у смислу образовања, стамбених услова и учешћа у јавним пословима", рекао је Ружић.

Додао је да кроз легислативу и учешће у пројектима Влада помаже у решавању конкретних проблема са којима се мањинске групе суочавају.

"Министарство државне управе и локалне самоуправе припремило је измене три закона - о заштити права и слобода националних мањина, о службеној употреби језика и писма и о националним саветима националних мањина", рекао је Ружић.

Додао је да је после 15 година поново активиран Буџетски фонд за националне мањине, који сада износи око 1.800.000 динара, а буџетом за 2018. предвиђено је чак 12 пута више новца (око 21.800.000 динара).

Министар се захвалио ГИЗ-у и немачкој влади који кроз различите програме подршке помажу како мигрантима, тако и бољем управљању отпадом у Србији.

Пројекат се реализује у сарадњи Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства заштите животне средине, ПКС-а и ГУ Ниша, а под покровитељством министарке и председнице Међуресорне радне групе за спровођење Агенде УН о одрживом развоју до 2020. Славице Ђукић Дејановић. Реализација је омогућена захваљујућу ГИЗ-у.