"Заштитити децу од присилног рада"

Славица Ђукић Дејановић рекла је да по истраживањима, до десет одсто деце обавља присилан и тежак рад и да се деца могу заштити ревизијом и строгом применом постојећих аката.

"Чињеница је да је у опасним условима рада у овом моменту у Србији проценат од три одсто деце јако висок, јер Србија има 14,4 одсто деце до 14 година. Тамо где је дете изложено тешком физичком послу, трефикингу, злоупотреби, то је проблем целог друштва и зато су оваква окупљања важна", рекла је Славица Ђукић Дејановић.

Додаје, да је захваљујући Клир пројекту и подршци америчке владе која га је финансирала, ресорно министарство дошло до значајних података на основу којих је измењено законодавство и направљена листа опасних послова за децу.

"Посебно значајан корак који чинимо је да ће инспекцијске службе у сарадњи са Центрима за социјални рад и МУП-ом неупоредиво интезивније радити на овој нежељеној појави", рекла је министарка.

Национални координатор Међународне организације рада Јован Протић напоменуо је да у пољопривредна газдинства инспекција рада нема надлежност да уђе. "Ту су зато присутни центри за социјални рад и идеја је била да повезивањем те три институције на нивоу округа, омогућимо да се дечји рад ефикасније препознаје", указао је Протић.

Министарка објашњава, да су деца угрожена када се ради о тешком физичком и наметнутом раду, када раде оно што им старији наложе, скупљају сировине...

"Деца недозвољено раде и ноћним сатима тако да постоје различите форме тог рада. Нажалост највише има Ромске деце, када је 2011. чињен попис бескућника тај проценат је био врло задовољавајући, али кад се погледала структура ту има највише Рома и ромске деце", навела је Славица Ђукић Дејановић.

Каже, да деца која имају срећно детињство немају осећај да има деце која га немају и да зато сензибилност целог друштва мора да се подигне на виши ниво.

Пауновићева: Деца из рањивих група изложена злоупотреби 

Дечак, из сиромашне породице пољопривредника, мајка му има само основну школу - то је слика детета најчешће присиљеног на рад.

Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић истакла је да злоупотреба дечјег рада доводи у питање сва дечја права, посебно је значајно питање образовања, искључивање деце из образовног процеса.

Како је истакла, то последично ствара ефекат и на достојанствен посао, односно запослење и читаву будућност младог човека.

Пауновићева је рекла да деца из рањивих група постају најчешће жртве злоупотреба дечјег рада.

Подаци из Извештаја центара за социјални рад за 2016. годину показују да су центри за социјални рад у старосној групи корисника од 0 до 17. године регистровали око 13.000 деце у сукобу са законом, 9.300 деце жртава занемаривања и злостављања, 610 деце без пратње и 405 деце повратника по реадмисији.

"Деца из ових група представљају потенцијалне жртве злоупотребе дечјег рада" , истакла је Пауновићева на конференцији "Мапа пута за елиминацију дечјег рада укључујући његове најгоре облике".

Каже и да феномен дечјег рада и посебно штетних облика дечјег рада и злоупотребе дечјег рада у Србији још увек недовољно истражен.

"Ипак, на основу појединих релевантних података из различитих анкета и извештаја, може се поставити шира слика о изложености деце злоупотреби рада, као и групама које су потенцијално у ризику", истакла је Сузана Пауновић.

Подсећа на резултате истраживања вишеструких показатеља положаја деце (МИЦС) из 2014. које указује да је око 10 одсто деце старости од 5 до 17 година, укључено у економске активности довољан број сати да би се њихов рад класификовао као "непожељни" дечји рад.

На основу изнетих података најрањивијим групама изложеним злоупотреби дечјег рада припадају деца ромске националности, деца из најсиромашнијих породица, деца са тешкоћама у развоју, деца у сукобу са законом, деца мигранти.

"То је тема која се намеће у савременим условима економског живота, а има своје социолошке, правне и етичке компоненте", истакла је Пауновићева, наводи се у саопштењу из њене канцеларије.

Сузана Пауновић је подсетила да се злоупотребом дечјег рада негативно утиче на интелектуални, физички, друштвени и морални развој детета, а да изложеност детета неадекватном раду негативно утиче на његово школовање, а последично и на будуће достојанствено запослење.

Говорећи о основним изазовима у овој области, Пауновићева је истакла стварање нормативног оквира за праћење појаве злоупотребе дечјег рада, дефинисање индикатора и података о броју деце који се прате и јасно дефинисање мандата институције на националном нивоу која би била задужена за координацију овог процеса, обједињавање података и њихово објављивање.

Осим домаћег законодавства, на елиминацију дечјег рада у свим облицима државу обавезују и међународне конвенције.

"Регионалне инспекције рада данас су добиле лаптопове, који би требало да им помогну да буду што ефикаснији у пријављивању и спречавању радне злоупотребе деце", каже стална координаторка УН у Србији, Карла Херши.

За радно злоупотребљавање малолетника законом су прописане казне, од 600 хиљада динара до милион и по.