Вукосављевић: Завод за заштиту споменика једна од наважнијих установа

Владан Вукосављевић је навео да је велики број непроцењивог блага наше материјалне културне баштине остао сачуван захваљујући Републичком заводу за заштиту споменика културе.

"Наш национални идентитет и мултинационални идентитет можемо презентовати културним идентитетом", рекао је Вукосављевић.

Према његовим речима, корени заштите споменика културе у Србије потичу још из средњег века. 

"Повеље које су доносили ктитори, којима је забрањивано да се њихове задужбине оштећују и уништавају, имале су снагу закона", рекао је министар културе и информисања.

Напомиње да је позив на изучавање, сакупљање, превођење, штампање "разних ствари које Србима могу корисне бити", упутио Захарије Стефановић Орфелин 1768. године у предговору свог првог броја Славено сербског магазина.

"Особиту и велику похвалу заслужили би они који би свој рад приложили истраживајући и описујући старине српског народа, о чему је до сада и на другим језицима рађено, а на нашем једва где се нађе, вели Захарије Стефановић Орфелин", пренео је Вукосављевић.

Наглашава да је оснивањем и почетком рада Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, почела да се развија организована брига око чувања, проучавања, валоризације, презентације и све укупне афирмације споменика културе.

У Заводу данас ради 58 запослених који обављају сложене послове заштите најзначајнијих споменика културне баштине у земљи и иностранству.

Резултати рада стручњака у Заводу су, између осталог, видљиви у Централном регистру непокретности добара Републике Србије, који се води у Републичком заводу од 1981. године. У том Централном регистру тренутно је уписано 2.536 непокретних културних добара, од којих је 200 од изузетног значаја, а 528 од великог значаја.

Србија сада има пет уписа на Унесковој листи светске баштине: манастир Студеница, Стари Рас са Сопоћанима, средњевековне споменике на Косову, локалитет Феликс Ромулијана и Стећке.